Istorijske vrednosti investicione jedinice možete pogledati na ovoj stranici

Ostvareni rezultati DPF Raiffeisen Future za 4. kvartal 2023

Novčani račun DPF Raiffeisen Future na koji se vrše uplate penzijskih doprinosa kod kod OTP banka Srbija a.d. Novi Sad:

• Dinarski račun Fonda 325-9500500117518-43
• Izuzetno, član Fonda ili obveznik uplate koji je nerezident, može vršiti uplatu doprinosa iz inostranstva na devizni račun Fonda 325-9601500117519-20.
  Vrednost uplata u stranoj valuti se preračunava u dinarsku protivvrednost po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kada je uplata evidentirana na računu Fonda.

Članovima Fonda Društvo naplaćuje naknadu za usluge u skladu sa Pravilnik o tarifi Društva za DPF Raiffeisen FUTURE i to:

1. naknadu pri uplati penzijskih doprinosa: 2,7% od vrednosti uplaćenih doprinosa;

Izuzetno, naknada se umanjuje:

• Za jednokratne i periodične uplate za fizička lica:

• Za članove penzijskog plana naknada prilikom uplate penzijskih doprinosa se obračunava po stopi od 2.7% od vrednosti izvršenih uplata koje je organizator penzijskog plana uplatio za sve članove tog plana. Društvo ima diskreciono pravo da ugovorom o penzijskom planu definiše naknadu u nižem iznosu

2. naknadu za upravljanje Fondom*: 1,25% godišnje od vrednosti imovine Fonda (obračunava se svakodnevno, a naplaćuje mesečno);

3. naknadu za troškove prenosa sredstava sa individualnog računa člana Fonda u drugi dobrovoljni penzijski fond kojim upravlja drugo društvo za upravljanje, predstavlja naknadu za stvarne troškove prenosa i obračunava se kao umanjenje tih sredstava za iznos stvarnih troškova.

Ne naplaćuje se naknada za prenos sredstava sa individualnog računa člana Fonda u dobrovoljni penzijski fond „Raiffeisen EURO FUTURE“.

* U cilju boljeg razumevanja naknade za upravljanje ističemo da je vrednost investicione jedinice fonda iskazana nakon odbijanja naknade za upravljanje fondom.

Troškovi koje Društvo naplaćuje iz imovine fonda su troškovi u vezi sa kupovinom, prodajom i prenosom hartija od vrednosti u koje se ulaže imovina fonda, i to: troškovi usluga Centralnog registra, troškovi organizatora tržišta i poreske obaveze, kao i troškovi tekućeg održavanja nepokretnosti u koje je uložena imovina fonda.
Pored navedenih naknada i troškova, član Fonda je u obavezi da Društvu nadoknadi troškove u vezi sa dodatnim zahtevima koji se odnose na način i rokove obaveštavanja o stanju na individualnom računu.

Ugovor o članstvu možete zaključiti u filijalama Raiffeisen banke sa spiska ili u prostorijama Društva. Potrebno je da imate svoju važeću ličnu kartu. Ugovor o članstvu bez obzira ko je obveznik uplate isključivo potpisuje član fonda. Izuzetak su maloletne osobe i osobe sa posebnim potrebama u čije ime ugovor potpisuje zakonski staratelj. U prilogu možete pogledati sadržaj Ugovora.

Postupak prenosa sredstava

Član fonda može sredstva na svom individualnom računu delimično, odnosno u potpunosti preneti iz jednog fonda u druge fondove, bez ikakvih ograničenja ili naknada od strane Društva. Član fonda plaća stvarne troškove prenosa (provizija kastodi banke).

Član fonda, koji namerava da sredstva s individualnog računa prenese u drugi fond, dužan je da zaključi individualni ugovor o članstvu sa društvom koje upravlja fondom u koji se sredstva člana prenose (društvo primalac) i da zahtev za prenos tih sredstava lično podnese društvu koje upravlja fondom iz koga se prenose sredstva (društvo uplatilac). Društvo uplatilac je obavezno da obezbedi obrazac zahteva za prenos sredstava kako u svojim prostorijama, tako i prostorijama njegovog ovlašćenog posrednika i na internet stranici.

Društvo primalac, odnosno društvo za upravljanje koje upravlja fondom u koji se sredstva člana prenose, dužno je da, u roku od 15 dana od dana kad je društvo uplatilac primilo uredan zahtev za prenos sredstava, zaključi s društvom uplatiocem ugovor o prenosu sredstava.
Društvo uplatilac je dužno da, u roku od osam dana od dana zaključenja ugovora o prenosu sredstava sa društvom primaocem, kastodi banci dostavi nalog za prenos sredstava sa individualnog računa člana fonda.

Društvo primalac je dužno da telefonskim putem ili elektronski ili na navedenu adresu obavesti člana fonda o datumu prijema i iznosu prenetih sredstava.

Prenos se smatra završenim danom prenosa sredstava iz drugog fonda.

Prenos sredstava sa individualnog računa iz jednog fonda u drugi fond ne smatra se uplatom doprinosa.

Prenosom sredstava u novoizabrani fond, član fonda zadržava prava stečena u momentu zaključenja prvog ugovora o članstvu a koja se odnose na starosnu granicu za povlačenje sredstava i na jednokratnu isplatu sredstava.

Ekspoziture u kojima se može izvršiti prenos možete videti ovde. (u filteru mape izaberite “Raiffeisen Future – prenos sredstava”)

Obrazac za prenos sredstava i potrebna dokumentacija

Obrazac za prenos sredstava – Član fonda koji želi da izvrši prenos akumuliranih sredstava iz jednog u drugi fond, zaključuje individualni ugovor o članstvu sa novoizabranim fondom a zahtev za prenos sredstava podnosi fondu u kome ima akumulirana sredstva.

Uz Zahtev za prenos sredstava prilaže se sledeća dokumentacija:

• Ugovor o članstvu sa novoizabranim fondom
• Popunjena i potpisana Izjava o statusu funkcionera
• Važeća lična karta
• Obrazac zahteva za prenos sredstava iz DPF Raiffeisen FUTURE
• Izjava klijenta radi utvrđivanja statusa funkcionera

Pre nego što potpišete Ugovor o članstvu veoma je važno da pažljivo pročitate Prospekt Društva. Prospekt Fonda je dokument koji potencijalnom članu pruža sve neophodne informacije na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steći jasnu predstavu o fondu i doneti razboritu odluku o učlanjenju u fond.

Skraćeni prospekt odgovara sadržini prospekta i koristi se radi oglašavanja dobrovoljnog penzijskog fonda.

Ovde možete preuzeti Prospekt i Skraćeni prospekt Raiffeisen FUTURE

Član 1.

Osnovna svrha investiranja imovine Raiffeisen Future dobrovoljnog penzijskog fonda (u daljem tekstu: Fond) je postizanje optimalnog odnosa između ostvarenog prinosa i nivoa preuzetog rizika ulaganja sa ciljem uvećanjanjene vrednosti a time i uvećanja iznosa budućih privatnih penzija članova Fonda.Investiciona politika definiše proces upravljanja imovinom, ciljeve, okvir i ograničenja, kao i vrste rizika investiranja imovine Fonda. Investiranje u skladu sa Investicionom politikom,garantuje članovima Fonda da se njihovim sredstvima upravlja na odgovoran i profesionalan način u skladu sa jasno definisanim investicionim ciljem i nivoom rizičnosti ulaganja.

Član 2.

Fond je namenjen svim licima koja žele da dugoročnom štednjom(preko 5 godina)ostvare stabilnu stopu prinosa uz prihvatanje nižeg stepena rizika ulaganja i obezbede uvećanje prihoda u trećem dobu. U skladu sa navedenim, imovina Fonda se pretežno ulaže u kvalitet nedugoročne dužničke instrumente ulaganja, sa stabilnim prinosom i manjim nivoom rizičnosti

Član 3.

Cilj investiranja je da se ostvari dugoročno stabilna stopa prinosa koja je viša u odnosu na prinos repernog indeksa (benčmarka definisanog u članu 13).Poređenje rezultata Fonda sa rezultatima benčmarka se vrši na godišnjem nivou i cilj investiranja je da se za svaku godinu ostvare više stope prinosau odnosu na benčmark.

Član 4.

U skladu sa definisanim ciljem Društvo ulaže imovinu Fonda poštujući sledeća načela investiranja:

• Sigurnost – Imovina Fonda se ulaže u hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom.
• Diversifikacija,odnosno raspodela rizika ulaganja – Imovina Fonda se ulaže u različite hartije od vrednostirazličitog nivoa rizičnosti.
• Likvidnost  – Imovina Fonda se ulaže u hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati.

Član 5.

Odluke u koji investicioni instrument će se uložiti imovina Fonda se donose u skladu sa Zakonomo dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, podzakonskim aktima, Prospektomi Investicionom politikom Fonda. U cilju unapređenja procesa upravljanja imovinom Fonda Društvo organizuje Investicioni komitet, čija je primarna uloga nadzor sprovođenja Investicione politike Fonda.

Na osnovu predloga portfolio menadžera, Investicioni komitet utvrđuje konačan predlog Investicione politike, koji usvaja Skupština Društva.Investicioni komitet nadzire aktivnosti upravljanja imovinom Fonda od strane portfolio menadžera i sprovođenje Investicione politike. Rad Investicionog komiteta je regulisan internom procedurom Društva.Portfolio menadžer operativno sprovodi Investicionu politiku, odnosno donosi odluke o ulaganju imovine Fonda u određene investicione instrumente. Odluke o ulaganju se donose na osnovu prethodno srpovedene makro, sektorske i kompanijske analize, uz prognozu budućih kretanja makroekonomskih parametara i očekivanih prinosa posmatranog izdavaoca hartija od vrednosti. Odluke o ulaganju u nepokretnosti donose se na osnovu analize celokupnog stanja na tržištu nepokretnosti i predviđanju daljeg, dugoročnog kretanja i tendencija na tom tržištu.

Odluke o ulaganju u depozite banaka donose se u cilju diversifikacije kreditnog rizika, privremene alokacije gotovinskih sredstava do ulaganja u hartije od vrednosti ili nekretnine, ili u cilju zaštite od privremenih poremećaja i nestabilnosti na tržištu hartija od vrednosti i nekretnina. Društvo najmanje jednom u tri godine vrši reviziju Investicione politike kao i redovno, prilikom svake značajne promene uslova investiranja.

Član 6.

Investicioni profil Fonda odgovara umereno konzervativnoj politici investiranja. Uzimajući u obzir da je cilj investiranja postizanje dugoročno stabilne stope prinosa koja odgovara manjem stepenu tolerancije ka riziku, imovina Fonda se ulaže pretežno u državne dužničke hartije od vrednosti.

Zbog nerazvijenosti domaćeg tržišta kapitala (nerazvijen segment tržištakorporativnih, hipotekarnih i municipalnihobveznica, mali broj kvalitetnih akcija na listingu Berze, izrazita nelikvidnost tržištakapitala) nije moguće postići kvalitetnu disperziju rizika ulaganjem imovine Fonda u veliki broj različitih vrsta domaćih hartija od vrednosti. Umanjenje rizika se postiže tako što se imovina Fonda ulaže pretežno u nisko rizične dužničke državne hartije od vrednosti kao što su državne obveznicei zapisirazličite ročnosti. Ulaganje imovine Fonda u akcije domaćih kompanijazavisi od dinamike daljeg razvoja domaćeg tržišta kapitala.

Društvo ulaže imovinu Fonda na način da struktura portfolija bude usklađena sa definisanim targetima strateške alokacije.

Član 7.

Strateška alokacija ulaganja je definisana na sledeći način:

Član 8.

Portfolio menadžer Društva predlaže promenu Investicione politike Fonda Investicionom komitetu koji utvrđujenjen konačan predlog. Skupština Društva, donosi odluku o promeni Investicione politike.

Član 9.

Obaveštenje o izmenama i dopunama Investicione politike, Društvo dostavlja članovima Fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene odnose. Izmenjenu Investicionu politiku Društvo objavljuje na svojoj internet stranici najkasnije 30 dana pre početka njene primene. O promenama Investicione politike Društvo obaveštava članove Fonda objavljivanjem izmenjenog teksta skraćenog prospekta Fonda.

Član 10.

Imovina Fonda se ulaže u skladu sa navedenom strateškom alokacijom ulaganja. Društvo može da donese odluku o taktičkoj alokaciji koja će u izvesnoj meri odstupiti od targetirane strateške strukture. Društvo na kvartalnom nivou vrši rebalansiranje vraćanjem na target iz taktičke alokacije. U slučaju da dođe do prekoračenja limita strateške alokacije, Društvo će u najkraćem roku da uskladi strukturu imovine vraćanjem na target iz taktičke alokacije.

Član 11.

Društvo sprovodi umereno konzervativnu investicionu politiku koja prihvata nizak nivo tolerancije ka riziku. To znači da je najvažniji kriterijum prilikom donošenja odluka o ulaganju sigurnost određene investicije a zatim i potencijalni prinos.Iako se rizik ne može u potpunosti izbeći, moguće je svesti ga na najmanju moguću meru, kvalitetnim postupcima upravljanja rizikom.

Član 12.

Društvou svom poslovanju sprovodiefikasno identifikovanje, merenje i kontrolu rizika kao i upravljanje istim, a naročito tržišnim rizikom, operativnim rizikom, rizikom likvidnosti, kreditnim rizikomi rizikom usklađenosti poslovanja s propisima.

Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda zbog promena na tržištu. Ovaj rizik obuhvata rizik kamatnih stopa, rizik promena u cenama hartija od vrednosti i nepokretnostima, kao i valutni rizik.

Rizik kamatnih stopaje rizik da će se vrednost imovine Fonda promeniti zbog promena u apsolutnom nivou kamatnih stopa i/ili razlika između dve kamatne stope;

Kvantitativna kontrola tržišnog rizika se vrši svakodnevno izračunavanjem mere –vrednost pod rizikom (Value at Risk-VaR), kojom se utvrđuje maksimalno mogući iznos gubitka vrednosti imovine Fonda u određenom periodu (20 dana) i uz određeni interval poverenja (od 99%). Limit za ukupan rizik portfolija (Total VaR limit) je definisanna nivou od 5,0% imovine Fonda, što znači da postoji 1% verovatnoće da će gubitak imovine Fonda u kontinuiranom periodu od 20 dana biti preko 5,0% od imovine Fonda. Društvo prati i izloženost Fonda na nivou pojedinačne kontribucije svakog instrumenta.Internom procedurom Društva detaljno je definisan proces upravljanja tržišnim rizicima.

Rizik promene cena hartija od vrednosti se odnosi na imovinu Fonda uloženu u akcije. Rizik promene kamatnih stopa se odnosi na imovinu Fonda uloženu u dužničke hartije od vrednosti (državne obveznice, trezorski zapisii druge obveznice). Valutni rizik se odnosi na imovinu Fonda čija je vrednost denominovanau stranoj valuti.Definisan limit za ukupan rizik portfolija se prilagođava taktičkoj alokaciji i važiza isti period za koji važi taktička alokacija.

Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva da ispunjava svoje dospele obaveze. Shodno tome, da bi se ovaj rizik doveo do minimuma, Društvokontrolišeovaj rizik kroz uređivanje obaveza Društva tako da stalno raspolaže dovoljnim iznosom likvidnih sredstava, radi obezbeđenja od rizika likvidnosti u svom poslovanju.Prilikom ulaganja imovine Fonda mora biti zadovoljen kriterijum likvidnosti u smislu da seinvesticioni instrument može brzo i efikasno kupiti i prodati. Društvo svakodnevno prati likvidnost imovine Fonda, razvrstavajući imovinu i obaveze po “korpama” u skladu sa rokom dospeća, odnosno prema vremenu u kom je moguće određeni instrument prodati.Ulaganje u pojedine dužničke hartije od vrednosti mora da bude u skladu sa strukturom dospeća ostalih hartija u portfoliju, tako da postoji uravnotežena ročna struktura instrumenata koja odgovara potencijalnim obavezama Fonda.

Kreditni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda usledneizvršavanja obaveza dužnika prema Fondu, kao i usled gubitka vrednosti instrumenta u koji je uložena imovina Fonda uzrokovanog smanjenjem kreditnog rejtinga.Društvoredovno prati kreditni rejting dužnika i ulaže imovinu samo u one hartije od vrednosti koje ispunjavaju Zakonom i podzakonskim aktima propisane kriterijumeza ulaganje u dužničke hartije od vrednosti:

Pri proceni kreditne sposobnosti dužnika, Društvo analizira finansijsko stanje, poslovnu delatnost, kvalitet menadžmenta, sektorsko i makroekonomsko okruženje dužnika.

Rizik usklađenosti poslovanja sa propisima predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na položaj Društva zbog nepridržavanja propisa, a naročito propisa kojima je uređena visina kapitala Društva, odnosno sprečavanje pranja novca.

Član 13.

U cilju efikasnijeg praćenja i merenja rezultata Fonda,Društvo definiše referentni indeks (benčmark). Društvo ima za cilj da godišnje ostvari bolje rezultate, odnosno više stope prinosa u odnosu na definisan benčmark.

Član 14.

Referentni indeks je pokazatelj trenda kretanja vrednosti različitih vrsta investicionih instrumenata u koje Društvoulaže imovinu Fonda. Uticaj vrednosti pojedinih investicionih instrumenata je određen njihovom učešću u referentnom portfoliju i to na sledeći način:

Komponente referentnog indeksa

Početna vrednost referentnog indeksa je 1000. Vrednost referentnog indeksa se izračunava dnevno, uvećanjem vrednosti indeksa na prethodni dan za ponderisani prosečni dnevni prinos njegovih pojedinačnih komponenti. Kao ponder se uzima učešće komponente u benčmarku. Početni datum računanja indeksa je 01.05.2014. godine.

Član 15.

Poređenje rezultata Fonda u odnosu na benčmarkse vrši poređenjem prinosa, odnosno procentualne promene vrednostiinvesticione jedinicei benčmarka u posmatranom periodu.

Ulaganje imovine Fonda nema za cilj da replicira strukturu benčmarka. Ukoliko nastanu značajne promene uslova investiranja imovine Fonda i pojedine vrste investicionih instrumenata značajnije promene učešće u strukturi Fondau odnosu na njihovu zastupljenost u strukturi benčmarka, Društvo će razmotriti potrebu revidiranja benčmarka kako bi odgovarao ciljanom portfoliju.