Najčešća pitanja
Kako se učlaniti?
Potpisivanjem ugovora o članstvu u Raiffeisen Future i/ili ugovora o članstvu u Raiffeisen Euro Future Fondu, u Vama najbližoj filijali Raiffeisen banke ili u prostorijama Društva, možete postati član dobrovoljnog penzijskog fonda. Potrebno je da imate svoju važeću ličnu kartu.
Ko može biti član fonda?
Član fonda može biti svako fizičko lice, domaće ili strano.
Član fonda može biti i zaposleno i nezaposleno lice.
Član fonda ne mora biti i lice koje uplaćuje doprinose. Poslodavci mogu uplaćivati za zaposlene, roditelji za decu itd.
Ko može biti obveznik uplate?
Obveznik uplate dopunskih penzijskih doprinosa može biti:
Fizičko lice, ili drugo fizičko, odnosno pravno* lice za račun fizičkog lica;
Organizator** (poslodavac, udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje, sindikat) u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u skladu sa penzijskim planom;
Poslodavac***, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana dobrovoljnog penzijskog fonda i društva za upravljanje (administrativna zabrana).
Bez obzira ko je obveznik uplate, korisnik sredstava akumuliranih na individualnom računu jeste isključivo vlasnik datog računa (član fonda).
* Pravno lice je poslodavac koji na osnovu zaključenog individualnog ugovora o članstvu zaposlenog i izabranog fonda, uplaćuje dopunske penzijske doprinose.
** Poslodavac takođe može da uplaćuje penzijske doprinose za zaposlene i zaključivanjem kolektivnog ugovora – tzv. ugovora o penzijskom planu sa društvom za upravljanje. Ovaj model ugovora i procedura za organizovanje penzijskog plana bliže je propisana Pravilnikom o uslovima, načinu i postupku organizovanja i funkcionisanja penzijskih planova (“Sl. glasnik RS” br. 48/2011). Kako bi olakšali potencijalnim organizatorima plana sprovođenje navedene procedure, Raiffeisen FUTURE je pripremilo kompletnu dokumentaciju za potencijalne klijente.
*** Ugovor o članstvu zaključuje i potpisuje zaposleni, koji je ujedno i obveznik uplate dopunskih penzijskih doprinosa putem obustave iz zarade (administrativna zabrana). Ovaj model plaćanja obezbeđuje zaposlenima značajne poreske olakšice.
Koja su prava člana fonda?
Prava člana fonda, definisana su Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. („Sl. glasnik RS“, br. 85/05 i br. 31/2011) definisana su prava i obaveze svih učesnika u sistemu kapitalizovane štednje u dobrovoljnim penzijskim fondovima. Ni jednom društvu za upravljanje zakon ne ostavlja prostor za propisivanje pojedinačnih uslova.
Dobrovoljnost članstva je osnovno načelo funkcionisanja dobrovoljnih penzijskih fondova. To znači da član fonda, odnosno obveznik uplata, uplate dopunskih penzijskih doprinosa vrši na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa svojim materijalnim mogućnostima i dinamikom koja njemu odgovara.Član fonda ne snosi nikakve sankcije ukoliko ne uplaćuje dopunske penzijske doprinose u iznosu i vremenskoj dinamici definisanoj ugovorom o članstvu.
Uplate u fond mogu biti:
Načini uplate u fond:
Minimalni mesečni iznos uplate penzijskog doprinosa u Fond je 500,00 dinara. Zakonska obaveza Društva je dostavljanje izvoda sa individualnog računa člana, na kućnu adresu, do 31. marta tekuće godine, sa stanjem na računu za prethodnu kalendarsku godinu.Takođe, članovi našeg Fonda su u mogućnosti da svakodnevno, putem linka “Moj račun”, proveravaju stanje na svom individualnom računu, logovanjem pomoću šifre koju dostavljamo svakom članu, mesec dana po izvršenoj prvoj uplati doprinosa.
Napomena: U interesu je člana Fonda da Društvu uredno dostavlja podatke o promeni adrese, telefona, promeni prezimena, itd.
Kako je imovina Fonda odvojena od imovine Društva za upravljanje?
Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima su definisane dve razdvojene institucije: Društvo za upravljanje i Fond. Ovo praktično znači da postoje dva razdvojena računa – račun Društva i račun Fonda. Uplate doprinosa vrše se na račun Fonda.
Račun Fonda se vodi kod kastodi banke koja ne sme biti povezano lice sa Društvom za upravljanje. Imovina Fonda u svojini je članova Fonda, srazmerna njihovom udelu u imovini Fonda, odvojena je od imovine Društva i ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih lica. Takođe, imovina Fonda ne može biti korišćena za izmirenje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima. Time je obezbeđen visok stepen sigurnosti uloženih sredstava članova fonda.
Kako fondovi funkcionišu?
Redovno izveštavanje je jedan od ključnih elemenata zaštite članova penzijskih fondova. Finansijski izveštaji se izrađuju i predaju Narodnoj banci Srbije mesečno i godišnje. Na osnovu tih izveštaja Narodna banka Srbije kontroliše da li se imovina Fonda ulaže u skladu sa ograničenjima propisanim Zakonom, podzakonskim aktima i prospektom Fonda.
Zašto je donet Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima?
Koje su prednosti članstva u fondu?
Reforma državnog penzijskog osiguranja dovodi do smanjenja državnih penzija u odnosu na plate za buduće penzionere. Imajući to u vidu, zaposleni, posebno mladi, moraju da štede za dodatna primanja, kako bi dopunili državnu penziju. Što se duže štedi, dodatna penzija je veća. Na taj način budući penzioneri mogu da održe životni standard i u starosti. Dobrovoljni privatni penzijski fondovi su jedan od mogućih vidova štednje za penziju.
Neke prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova kao vrste dugoročne štednje su:
Dobrovoljni penzijski fondovi | Državni PIO fond | |
---|---|---|
Sistem | Sistem ličnih računa (doprinosi se uplaćuju na lični račun člana fonda) | Sistem međugeneracijske solidarnosti (iz tekućih uplata penzijskih doprinosa zaposlenih finansiraju se isplate tekućih penzija) |
Povezanost | Postoji čvrsta veza između visine uplaćenih doprinosa i visine buduće privatne penzije | Ne postoji čvrsta veza između visine uplaćenih doprinosa i visine buduće privatne penzije |
Uplate | Visinu i dinamiku i uplate i isplate određuje član fonda | Visina penzijskih doprinosa je propisana zakonom |
Visina penzije | Visina penzije zavisi od: visine uplaćenih doprinosa, perioda uplate i ostvarenog prinosa od investiranja DPF | Maksimalni iznos penzije je definisan zakonom |
Naslednici | Korisnike/naslednike određuje član fonda | Porodične penzije - korisnici/naslednici definisani Zakonom o PIO |
Poreske olakšice | Država je obezbedila značajne poreske olakšice i za poslodavce i za zaposlene |
Kako su organizovani dobrovoljni penzijski fondovi?
Organizovanje dobrovoljnog penzijskog fonda podrazumeva da Narodna banka Srbije društvu za upravljanje penzijskim fondovima izda dve dozvole: dozvolu za rad i dozvolu za upravljanje. Osnivači društva za upravljanje moraju da dokažu pouzdanost i osposobljenost za obavljanje ovog posla. Narodna banka Srbije izdaje dozvole za rad nakon što proceni da su osnivači pouzdani i ugledni. Narodna banka Srbije ima pravo da zahteva dodatne informacije od osnivača i s njima povezanim licima i da ispita njihovu finansijsku sigurnost i ugled. Osnivački kapital društva za upravljanje iznosi milion evra.
Kako izabrati penzijski fond?
Izbor najboljeg privatnog penzionog fonda može biti složen proces. Međutim, evo nekoliko faktora koje treba razmotriti prilikom donošenja odluke:
Ovi faktori će vam pomoći da donesete informisanu odluku prilikom odabira privatnog penzionog fonda. Takođe, preporučuje se da se konsultujete sa finansijskim savetnikom pre nego što donesete odluku.
Ko određuje iznos doprinosa?
Kao što i ime kaže, dobrovoljni penzijski fondovi nisu obavezne institucije i član sam odlučuje kada će i koliko uplaćivati u skladu sa svojim mogućnostima, s tim što svaki fond ima donju granicu (minimum) iznosa uplate doprinosa. Iznos uplate precizira se ugovorom o članstvu.
Koliko često se vrše uplate?
Uplate mogu biti na mesečnom nivou, periodične ili jednokratne.
Šta ako član fonda prestane sa uplatama doprinosa?
Ako član fonda prestane sa uplatama doprinosa, članstvo u fondu ne prestaje i član ne gubi svoja prava. I u tom slučaju, član može da raspolaže svojim akumuliranim sredstvima sa navršenih 58 godina života. Osnovno načelo Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima jeste DOBROVOLJNOST. To znači da član fonda uplaćuje doprinose prema svojim mogućnostima – kada i koliko može u datom trenutku.
Šta ako član fonda promeni poslodavca?
Ako je zaposleni bio član penzijskog plana koji je organizovao njegov prethodni poslodavac, onda su moguće dve situacije. Član fonda može nastaviti da samostalno vrši uplate u fond u koji je njegov prethodni poslodavac uplaćivao. Ako i novi poslodavac ima penzijski plan, onda se sredstva iz prethodnog penzijskog plana mogu preneti u penzijski plan novog poslodavca. Ako novi poslodavac nema penzijski plan, zaposleni stiče pravo na obračunatu penziju sa prethodnog radnog mesta kada napuni 58 godina života, odnosno kada napuni 53 godine života (odnosi se na članove koji su ušli u sistem dobrovoljnih penzijskih fondova po starom zakonu –tačnije koji su zaključno sa 16. majem 2011. godine pristupili nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova). Društvo za upravljanje do tada nastavlja da investira uložena sredstva.
Šta ako član fonda ostane bez posla?
Član fonda ostaje i dalje u fondu u koji je bivši poslodavac vršio uplate, to jest, članstvo u fondu ne prestaje. Uplate neće biti izgubljene, individualni račun člana fonda neće biti zatvoren, a društvo za upravljanje nastavlja investiranje uloženih sredstava. Takođe, kada bude u mogućnosti (ili ponovo zaposlen), član može nastaviti sa uplatama u fond. Član fonda stiče pravo, i u ovom slučaju, da raspolaže sredstvima sa individualnog računa sa najmanje 58 godina života, odnosno sa najmanje 53 godine života (stari članovi fonda*).
*Stari članovi fonda-svi članovi fonda koji su pristupili nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova zaključno sa 16. majem 2011. godine.
Koje troškove snosi član fonda?
Zakon ograničava naknadu za upravljanje fondom na najviše 1,25% godišnje od vrednosti neto imovine fonda, dok naknadu prilikom uplate penzijskih doprinosa utvrđuje društvo za upravljanje kao procenat vrednosti izvršenih uplata.
Na koji način su fondovi zaštićeni?
Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva koje upravlja tim fondom. Ukoliko se nad društvom za upravljanje pokrene stečajni postupak, imovina penzijskog fonda ne može postati predmet prinudnog izvršenja, niti zaloge. Ova imovina ne može ući u sastav likvidacione ili stečajne mase društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata, niti može biti korišćena za izmirenje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima.
Redovno izveštavanje je jedan od ključnih elemenata zaštite članova penzijskih fondova. Finansijski izveštaji se izrađuju i predaju Narodnoj banci Srbije mesečno i godišnje. Na osnovu tih izveštaja Narodna banka Srbije kontroliše da li se imovina fonda ulaže u skladu sa ograničenjima propisanim Zakonom, podzakonskim aktima i prospektom fonda.
Takođe, kroz diversifikaciju ulaganja u najsigurnije hartije od vrednosti, nepokretnosti i bankarske depozite, ostvaruje se minimizacija rizika.
Šta je kastodi banka?
Kastodi banka je banka koja vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun fonda, a u pogledu sredstava fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje, u skladu sa zakonom i prospektom fonda. Imovina penzijskih fondova nije i ne može biti imovina kastodi banke, niti može biti deo stečajne mase banke ukoliko ona propadne. U tom slučaju, celokupna imovina fonda biće prebačena u drugu kastodi banku.
Šta su vrednost neto imovine i investiciona jedinica?
Društva za upravljanje imaju obavezu da dnevno izračunavaju vrednost neto imovine svojih fondova. Neto vrednost imovine penzijskog fonda je jednaka razlici između ukupne imovine fonda i obaveza fonda. Penzijski doprinosi se pretvaraju u investicione jedinice na dan uplate. Neto vrednost imovine fonda je proizvod broja investicionih jedinica i vrednosti investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice pokazuje trendove u prinosima na ulaganja, odnosno rezultate investiranja društva za upravljanje.
Gde može da se proveri vrednost investicione jedinice?
Da bi se postigli najviši standardi dostupnosti i javnost informacija, društva za upravljanje su u obavezi da objavljuju vrednost investicione jedinice dnevno u najmanje jednim novinama dostupnim na čitavoj teritoriji Srbije, sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svom web-sajtu.
Koji su rizici štednje u penzijskim fondovima?
Članovi fonda snose rizik ulaganja! Međutim, taj rizik je nizak, s obzirom na to da se penzijski doprinosi ulažu u najlikvidnije i najkvalitetnije domaće i inostrane hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente i domaće nekretnine. Zakon određuje ograničenja ulaganja s ciljem diversifikacije, a Narodna banka Srbije propisuje dodatne uslove i načine ulaganja kako bi se ograničila izloženost penzijskih fondova riziku.
Kada i na koji način član fonda može koristiti akumulirana sredstva?
Član fonda najranije sa navršenih 58 godina života (stari članovi fonda sa 53 godine života) ima pravo na korišćenje akumuliranih sredstava na individualnom računu. Akumulirana sredstva mogu se povući: programiranom isplatom, kupovinom anuiteta ili jednokratno (maksimalno 30% akumuliranih sredstava). Član fonda sam određuje način korišćenja akumuliranih sredstava kada za to stekne zakonski uslov. Najkasnije sa 70 godina član fonda mora započeti sa korišćenjem akumuliranih sredstava. Takođe, stari član fonda može da povuče jednokratno 100% akumuliranih sredstava.
Može li se novac ranije povući?
U slučaju trajne nesposobnosti za rad, kada postoji potpuni gubitak radne sposobnosti člana fonda prema nalazu organa veštačenja Republičkog fonda za PIO, član može povući sredstva i pre navršenih 58 godina života, odnosno stari član fonda i pre navršene 53 godine života.
Ukoliko je član fonda maloletno lice sa koliko godina stiče pravo da podigne sredstva?
Zakonom je definisano pravo na povlačenje sredstava sa sve članove fonda. Bez obzira na to koliko godina ima član u trenutku zaključenja ugovora, akumulirana sredstva na individualnom računu mogu se podići najranije navršetkom 58 godina života, odnosno 53 za stare članove, izuzev u slučaju trajne nesposobnosti za rad.
Šta se dešava u slučaju smrti člana fonda?
Sav novac akumuliran na individualnom računu člana dobrovoljnog penzijskog fonda biće prenet korisnicima/naslednicima koje je član fonda imenovao. Korisnike/naslednike član definiše potpisivanjem Izjave o korisnicima/naslednicima i može ih menjati. Ukoliko član nije imenovao korisnike/naslednike, sredstva sa njegovog individuanog računa prenose se zakonskim naslednicima.
Da li se članstvom i uplatama u dobrovoljni penzijski fond mogu kupiti godine staža za državnu penziju?
Ne. Dobrovoljni penzijski fondovi su potpuno nezavisne i odvojene institucije od državnog PIO Fonda.
Uplata obaveznih penzijskih doprinosa u državni PIO Fond je zakonska obaveza svakog poslodavca i sprovodi se nezavisno od uplata dopunskih penzijskih doprinosa u dobrovoljni penzijski fond.
Dobrovoljni penzijski fondovi su osnovani kako bi se građanima omogućilo da dopune državnu penziju i obezbede nezavisan izvor prihoda u starosti.
Ko se brine da sve funkcioniše kako treba?
Narodna banka Srbije je odgovorna za praćenje, regulisanje i nadzor delatnosti dobrovoljnih penzijskih fondova. Ona nadgleda rad društava za upravljanje proverom finansijskih i drugih izveštaja, neposrednom kontrolom i izricanjem mera.
Zašto postoji posebno institucija društvo za upravljanje a posebno institucija dobrovoljnog penzijskog fonda, pa kastodi banka?
Osnovni razlog za to jeste maksimalna zaštita sredstava članova fonda na računu fonda. Imovina fonda u potpunosti je odvojena od imovine društva koje njime upravlja. Kastodi banka koja otvara i vodi novčani račun fonda je takođe odvojena institucija, čime je obezbeđena sigurnost imovine fonda i sprečena moguća zloupotreba.
Gde i na koji način član fonda može da proveri stanje sredstava na individualnom računu?
Član fonda, u svakom trenutku, na web prezentaciji Raiffeisen FUTURE DPF, putem linka MOJ RAČUN, može uneti svoje korisničko ime i pin i proveriti stanje na svom individualnom računu. Zakonska obaveza Društva je dostavljanje izvoda sa individualnog računa člana, na kućnu adresu, do 31. marta tekuće godine, sa stanjem na računu za prethodnu poslovnu godinu.
Na koji način i u kom intervalu se posmatraju ostvareni prinosi fonda?
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima definiše obavezu fondova da u jednom dnevnom listu i na svojim internet stranicama, objavljuju na kraju svakog kvartala, sledeće prinose:
Stopa prinosa od osnivanja kao i za poslednjih pet godina predstavlja prosečnu godišnju stopu prinosa za dati period. Ostvaren prinos zavisi od kretanja vrednosti investicione jedinice fonda.
Stopa prinosa predstavlja neto prinos za člana fonda, odnosno, ne treba je naknadno umanjiti po osnovu naknade za upravljanje.
Narodna banka Srbije precizno definiše način obračunavanja prinosa, što znači da svi fondovi jednoobrazno obračunavaju prinos i to za identične periode poslovanja, tako da je obezbeđena uporedivost rezultata poslovanja svih fondova u industriji.