Član 1.

Osnovna svrha investiranja imovine Raiffeisen EURO FUTURE dobrovoljnog penzijskog fonda (u daljem tekstu: Fond) je postizanje optimalnog odnosa između ostvarenog prinosa i nivoa preuzetog rizika ulaganja sa ciljem uvećanja njene vrednosti a time i uvećanja iznosa budućih privatnih penzija članova Fonda. Investiciona politika definiše proces upravljanja imovinom, ciljeve, okvir i ograničenja, kao i vrste i nivoe rizika investiranja imovine Fonda. Investiranje u skladu sa Investicionom politikom, garantuje članovima Fonda da se njihovim sredstvima upravlja na odgovoran i profesionalan način u skladu sa jasno definisanim investicionim ciljem i nivoom rizičnosti ulaganja.

Član 2.

Fond je namenjen svim licima koja prvenstveno žele da njihova dugoročna štednja bude dominantno denominovana, odnosno indeksirana u evrima. U skladu sa strateškom alokacijom ulaganja, 99% imovine Fonda se ulaže u evro denominovane investicione instrumente. U cilju održavanja tekuće likvidnosti Fonda, do 1% imovine Fonda čine novčani dinarski depoziti. Izuzetno, usled većih iznosa uplata/isplata članova, koje se vrše u dinarima, moguće je odstupanje od ciljanog učešća dinarskih depozita od nekoliko procenata. Raiffeisen FUTURE a.d. Beograd društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (u daljem tekstu: Društvo) će tolerisati odstupanje do 5% imovine Fonda u slučaju većih iznosa uplata/isplata i u najkraćem mogućem roku izvršiti usklađivanje portfolija, konverzijom dinarskih uplata članova u evro valutu radi kupovine evro denominovanih hartija od vrednosti, odnosno isplatom konvertovanih dinarskih sredstava članovima Fonda.
U skladu sa dugoročnim investicionim horizontom ulaganja (preko 5 godina), imovina Fonda se pretežno ulaže u dugoročne evro denominovane dužničke hartije od vrednosti.

Član 3.

Cilj investiranja je očuvanje vrednosti imovine Fonda izražene u EUR i ostvarivanje dugoročno stabilne stope prinosa izražene u EUR koja je, za svaku godinu poslovanja, viša u odnosu na prinos repernog indeksa (benčmarka definisanog u članu 14). Izuzetno, u prvoj godini poslovanja, rezultati Fonda se neće pratiti u odnosu na benčmark.

Član 4.

U skladu sa definisanim ciljem Društvo ulaže imovinu Fonda poštujući sledeća načela investiranja:
Sigurnost – Imovina Fonda se ulaže u hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom.
Diversifikacija, odnosno raspodela rizika ulaganja – Imovina Fonda se ulaže u različite hartije od vrednosti različitog nivoa rizičnosti.
Likvidnost – Imovina Fonda se ulaže u hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati.

Član 5.

Odluke u koji investicioni instrument će se uložiti imovina Fonda se donose u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, podzakonskim aktima, Prospektom i Investicionom politikom Fonda. U cilju unapređenja procesa upravljanja imovinom Fonda Društvo organizuje Investicioni komitet, čija je primarna uloga nadzor sprovođenja Investicione politike Fonda.
Na osnovu predloga portfolio menadžera, Investicioni komitet utvrđuje konačan predlog Investicione politike, koji usvaja Skupština Društva. Investicioni komitet nadzire aktivnosti upravljanja imovinom Fonda od strane portfolio menadžera i sprovođenje Investicione politike. Rad Investicionog komiteta je regulisan internom procedurom Društva.
Portfolio menadžer operativno sprovodi Investicionu politiku, odnosno donosi odluke o ulaganju imovine Fonda u određene investicione instrumente. Odluke o ulaganju se donose na osnovu prethodno srpovedene makro, sektorske i kompanijske analize, uz prognozu budućih kretanja makroekonomskih parametara i očekivanih prinosa posmatranog izdavaoca hartija od vrednosti. Odluke o ulaganju u depozite banaka donose se u cilju diversifikacije kreditnog rizika, privremene alokacije gotovinskih sredstava do ulaganja u hartije od vrednosti, ili u cilju zaštite od privremenih poremećaja i nestabilnosti na tržištu hartija od vrednosti.

Društvo najmanje jednom u tri godine vrši reviziju Investicione politike kao i redovno, prilikom svake značajne promene uslova investiranja.

Član 6. 

Investicioni profil Fonda odgovara umereno konzervativnoj politici investiranja. Uzimajući u obzir da je cilj investiranja postizanje dugoročno stabilne stope prinosa izražene u EUR, imovina Fonda se pretežno ulaže u državne evro denominovane hartije od vrednosti različite ročnosti koje imaju relativno stabilan prinos i niži stepen rizičnosti.
Društvo ulaže imovinu Fonda na način da struktura portfolija bude usklađena sa definisanim targetima strateške alokacije.

Član 7.

Strateška alokacija ulaganja je definisana na sledeći način:

(1) U okviru navedenih dužničkih hartija od vrednosti imovina Fonda je u momentu donošenja Investicione politike uložena u državne obveznice Republike Srbije.
(2) Novčana sredstva Fonda izražena u EUR namenjena kupovini evro denominovanih investicionih instrumenata i novčana sredstva Fonda izražena u RSD namenjena održavanju tekuće likvidnosti.
(3) Investicione jedinice otvorenih investicionih fondova koje su izražene u EUR, akcije koje izdaju strana pravna lica i čija je vrednost izražena u EUR, akcije koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji i za koje je organizovana javna ponuda sa cenom koja je izražena u EUR ili indeksirana u EUR.

Član 8.

Portfolio menadžer Društva predlaže promenu Investicione politike Fonda Investicionom komitetu koji utvrdjuje njen konačan predlog. Skupština Društva, donosi odluku o promeni Investicione politike.

Član 9.

Obaveštenje o izmenama i dopunama Investicione politike, Društvo dostavlja članovima Fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene odnose. Izmenjenu Investicionu politiku Društvo objavljuje na svojoj internet stranici najkasnije 30 dana pre početka njene primene.
O promenama Investicione politike Društvo obaveštava članove Fonda objavljivanjem izmenjenog teksta skraćenog prospekta Fonda.

Član 10.

Imovina Fonda se ulaže u skladu sa navedenom strateškom alokacijom ulaganja. Društvo može da donese odluku o taktičkoj alokaciji koja će u izvesnoj meri odstupiti od targetirane strateške strukture. Društvo na kvartalnom nivou vrši rebalansiranje vraćanjem na target iz taktičke alokacije.
U slučaju da dođe do prekoračenja limita strateške alokacije, Društvo će u najkraćem roku da uskladi strukturu imovine vraćanjem na target iz taktičke alokacije.

Član 11.

Društvo sprovodi umereno konzervativnu investicionu politiku koja prihvata nizak nivo tolerancije ka riziku. To znači da je najvažniji kriterijum prilikom donošenja odluka o ulaganju sigurnost određene investicije a zatim i potencijalni prinos. Iako se rizik ne može u potpunosti izbeći, moguće je svesti ga na najmanju moguću meru, kvalitetnim postupcima upravljanja rizikom.

Član 12.

Društvo u svom poslovanju sprovodi efikasno identifikovanje, merenje i kontrolu rizika kao i upravljanje istim, a naročito tržišnim rizikom, operativnim rizikom, rizikom likvidnosti, kreditnim rizikom i rizikom usklađenosti poslovanja s propisima.

Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda zbog promena na tržištu. Ovaj rizik obuhvata rizik kamatnih stopa, rizik promena u cenama hartija od vrednosti, kao i valutni rizik.
Rizik kamatnih stopa je rizik da će se vrednost imovine Fonda promeniti zbog promena u apsolutnom nivou kamatnih stopa i/ili razlika između dve kamatne stope;
Rizik promena u cenama hartija od vrednosti predstavlja negativne efekte prilikom pada cena nakon kupovine ili rasta cena nakon prodaje određenog instrumenta;
Valutni rizik je rizik gubitka vrednosti imovine Fonda koji nastaje usled promene vrednosti jedne valute u odnosu na drugu.
Prilikom donošenja odluke o ulaganju u određenu vrstu instrumenta, analizira se potencijalni uticaj tog instrumenta na nivo rizika za tu vrstu instrumenta kao i za portfolio u celini. U slučaju da se ne povećava rizik iznad zadate granice, donosi se odluka o ulaganju.
Kvantitativna kontrola rizika se vrši svakodnevno izračunavanjem mere rizika – Value at Risk (VaR), kojom se definiše maksimalni gubitak vrednosti imovine Fonda u određenom vremenskom periodu, tako da postoji mala verovatnoća da će taj gubitak biti veći od izračunate vrednosti VaR-a. Nivo rizičnosti ulaganja je kvantitativno određen za svaku vrstu tržišnog rizika pojedinačno kao i za ukupan portfolio. Kvantitativna ograničenja rizika ulaganja odobrava Skupština Društva. Kontrola rizičnosti se sastoji u proveri da li su svakodnevno izračunate vrednosti VaR-a u okviru kvantitativno definisanih limita. Takođe, definisana je i vrednost rizika (VaR-a) na kom se signalizira/upozorava da je preuzeti rizik blizu maksimalno prihvatljivog.

Definisani limiti maksimalnog mogućeg gubika vrednosti imovine Fonda (sa verovatnoćom 99%) u narednih 10 dana

Limit za ukupan rizik portfolija je definisan na nivou od 5.5% u odnosu na imovinu Fonda, dok je nivo upozorenja definisan na 4.3%.
Rizik promene cena hartija od vrednosti se odnosi na imovinu Fonda uloženu u akcije. Rizik promene kamatnih stopa se odnosi na imovinu Fonda uloženu u dužničke hartije od vrednosti (obveznice stare devizne štednje, zapise Trezora, druge obveznice). Valutni rizik se odnosi na imovinu Fonda čija je vrednost denominovana, odnosno indeksirana u EUR valuti.
Definisani limiti se prilagođavaju taktičkoj alokaciji i važe za isti period za koji važi taktička alokacija.
Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva, odnosno Fonda, i to zbog propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja.
Društvo svojim procedurama uređuje proces praćenja, merenja i kontrole operativnih rizika u svim segmentima poslovanja.
Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva da ispunjava svoje dospele obaveze. Shodno tome, da bi se ovaj rizik doveo do minimuma, Društvo kontroliše ovaj rizik kroz uređivanje obaveza Društva tako da stalno raspolaže dovoljnim iznosom likvidnih sredstava, radi obezbeđenja od rizika likvidnosti u svom poslovanju. Prilikom ulaganja imovine Fonda mora biti zadovljen kriterijum likvidnosti u smislu da se investicioni instrument može brzo i efikasno kupiti i prodati. Društvo svakodnevno prati likvidnost imovine Fonda, razvrstavajući imovinu i obaveze po “korpama” u skladu sa rokom dospeća, odnosno prema vremenu u kom je moguće određeni instrument prodati. Ulaganje u pojedine dužničke hartije od vrednosti mora da bude u skladu sa strukturom dospeća ostalih hartija u portfoliju, tako da postoji uravnotežena ročna struktura instrumenata koja odgovara potencijalnim obavezama Fonda.
Kreditni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Fondu, kao i usled gubitka vrednosti instrumenta u koji je uložena imovina Fonda uzrokovanog smanjenjem kreditnog rejtinga.
Društvo redovno prati kreditni rejting dužnika i ulaže imovinu samo u one hartije od vrednosti koje ispunjavaju Zakonom i podzakonskim aktima propisane kriterijume za ulaganje u dužničke hartije od vrednosti:

*Ukoliko navedene hartije od vrednosti nemaju utvrđen rejting agencije za procenu boniteta, u njih se može uložiti do 5% imovine Fonda.

Pri proceni kreditne sposobnosti dužnika, Društvo analizira finansijsko stanje, poslovnu delatnost, kvalitet menadžmenta, sektorsko i makroekonomsko okruženje dužnika.

Rizik usklađenosti poslovanja sa propisima predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na položaj Društva zbog nepridržavanja propisa, a naročito propisa kojima je uređena visina kapitala Društva, odnosno sprečavanje pranja novca.

Član 13.

U cilju efikasnijeg praćenja i merenja rezultata Fonda, Društvo definiše referentni indeks (benčmark). Društvo ima za cilj da godišnje ostvari bolje rezultate, odnosno više stope prinosa u odnosu na definisan benčmark, počev od druge godine poslovanja.

Član 14.

Referentni indeks je pokazatelj trenda kretanja vrednosti različitih vrsta investicionih instrumenata u koje Društvo ulaže imovinu Fonda. Uticaj vrednosti pojedinih investicionih instrumenata je određen njihovim učešćem u referentnom portfoliju i to na sledeći način:

Komponente referentnog indeksa 

(1) revidira se na početku meseca, tako što se uzima poslednja postignuta stopa za naredni mesec. Ukoliko se u periodu od 6m nije održala aukcija 53-nedeljnih EUR zapisa, odnosno 3-godišnjih obveznica za izračunavanje navedene komponente benčmarka, koristiće se EUR dužnički instrumenti naredne ročnosti (2g, 3g itd.);
(2) revidira se na početku meseca, tako što se u obračunu koristi prosečna stopa EONIA, odnosno 3M BELIBOR) za prethodni mesec (zbir dnevnih vrednosti EONIA, odnosno 3M BELIBOR-a iz prethodnog meseca podeljen sa brojem dana u prethodnom mesecu) i primenjuje se narednog meseca;

Početna vrednost referentnog indeksa je 1000. Vrednost referentnog indeksa se izračunava dnevno, uvećanjem vrednosti indeksa na prethodni dan za ponderisani prosečni dnevni prinos njegovih pojedinačnih komponenti. Kao ponder se uzima učešće komponente u benčmarku. Početni datum računanja indeksa je početak druge godine poslovanja Fonda.

Član 15.

Poređenje rezultata Fonda u odnosu na benčmark se vrši poređenjem prinosa, odnosno procentualne promene vrednosti investicione jedinice i benčmarka u posmatranom periodu.
Ulaganje imovine Fonda nema za cilj da replicira strukturu benčmarka. Ukoliko nastanu značajne promene uslova investiranja imovine Fonda i pojedine vrste investicionih instrumenata značajnije promene učešće u strukturi Fonda u odnosu na njihovu zastupljenost u strukturi benčmarka, Društvo će razmotriti potrebu revidiranja benčmarka kako bi odgovarao ciljanom portfoliju.