Član 1.

Osnovna svrha investiranja imovine Raiffeisen Future dobrovoljnog penzijskog fonda (u daljem tekstu: Fond) je postizanje optimalnog odnosa između ostvarenog prinosa i nivoa preuzetog rizika ulaganja sa ciljem uvećanja njene vrednosti a time i uvećanja iznosa budućih privatnih penzija članova Fonda. Investiciona politika definiše proces upravljanja imovinom, ciljeve, okvir i ograničenja, kao i vrste rizika investiranja imovine Fonda. Investiranje u skladu sa Investicionom politikom, garantuje članovima Fonda da se njihovim sredstvima upravlja na odgovoran i profesionalan način u skladu sa jasno definisanim investicionim ciljem i nivoom rizičnosti ulaganja.

Član 2.

Fond je namenjen svim licima koja žele da dugoročnom štednjom (preko 5 godina) ostvare stabilnu stopu prinosa uz prihvatanje nižeg stepena rizika ulaganja i obezbede uvećanje prihoda u trećem dobu. U skladu sa navedenim, imovina Fonda se pretežno ulaže u kvalitetne dugoročne dužničke instrumente ulaganja, sa stabilnim prinosom i manjim nivoom rizičnosti.

Član 3.

Cilj investiranja je da se ostvari dugoročno stabilna stopa prinosa koja je viša u odnosu na prinos repernog indeksa (benčmarka definisanog u članu 13). Poređenje rezultata Fonda sa rezultatima benčmarka se vrši na godišnjem nivou i cilj investiranja je da se za svaku godinu ostvare više stope prinosa u odnosu na benčmark

Član 4.

U skladu sa definisanim ciljem Društvo ulaže imovinu Fonda poštujući sledeća načela investiranja:

• Sigurnost – Imovina Fonda se ulaže u hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom.
• Diversifikacija, odnosno raspodela rizika ulaganja – Imovina Fonda se ulaže u različite hartije od vrednosti različitog nivoa rizičnosti.
• Likvidnost – Imovina Fonda se ulaže u hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati.

Član 5.

Odluke u koji investicioni instrument će se uložiti imovina Fonda se donose u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, podzakonskim aktima, Prospektom i Investicionom politikom Fonda. U cilju unapređenja procesa upravljanja imovinom Fonda Društvo organizuje Investicioni komitet, čija je primarna uloga nadzor sprovođenja Investicione politike Fonda.

Na osnovu predloga portfolio menadžera, Investicioni komitet utvrđuje konačan predlog Investicione politike, koji usvaja Skupština Društva. Investicioni komitet nadzire aktivnosti upravljanja imovinom Fonda od strane portfolio menadžera i sprovođenje Investicione politike. Rad Investicionog komiteta je regulisan internom procedurom Društva.

Portfolio menadžer operativno sprovodi Investicionu politiku, odnosno donosi odluke o ulaganju imovine Fonda u određene investicione instrumente. Odluke o ulaganju se donose na osnovu prethodno srpovedene makro, sektorske i kompanijske analize, uz prognozu budućih kretanja makroekonomskih parametara i očekivanih prinosa posmatranog izdavaoca hartija od vrednosti. Odluke o ulaganju u nepokretnosti donose se na osnovu analize celokupnog stanja na tržištu nepokretnosti i predviđanju daljeg, dugoročnog kretanja i tendencija na tom tržištu. Odluke o ulaganju u depozite banaka donose se u cilju diversifikacije kreditnog rizika, privremene alokacije gotovinskih sredstava do ulaganja u hartije od vrednosti ili nekretnine, ili u cilju zaštite od privremenih poremećaja i nestabilnosti na tržištu hartija od vrednosti i nekretnina.

Društvo najmanje jednom u tri godine vrši reviziju Investicione politike kao i redovno, prilikom svake značajne promene uslova investiranja.

Član 6. 

Investicioni profil Fonda odgovara umereno konzervativnoj politici investiranja. Uzimajući u obzir da je cilj investiranja postizanje dugoročno stabilne stope prinosa koja odgovara manjem stepenu tolerancije ka riziku, imovina Fonda se ulaže pretežno u državne dužničke hartije od vrednosti.

Zbog nerazvijenosti domaćeg tržišta kapitala (nerazvijen segment tržišta korporativnih, hipotekarnih i municipalnih obveznica, mali broj kvalitetnih akcija na listingu Berze, izrazita nelikvidnost tržišta kapitala) nije moguće postići kvalitetnu disperziju rizika ulaganjem imovine Fonda u veliki broj različitih vrsta domaćih hartija od vrednosti. Umanjenje rizika se postiže tako što se imovina Fonda ulaže pretežno u nisko rizične dužničke državne hartije od vrednosti kao što su državne obveznice i zapisi različite ročnosti. Ulaganje imovine Fonda u akcije domaćih kompanija zavisi od dinamike daljeg razvoja domaćeg tržišta kapitala.

Društvo ulaže imovinu Fonda na način da struktura portfolija bude usklađena sa definisanim targetima strateške alokacije.

Član 7.

Strateška alokacija ulaganja je definisana na sledeći način:

(1)U okviru navedenih dužničkih hartija od vrednosti imovina Fonda je u momentu donošenja Investicione politike uložena u državne obveznice Republike Srbije, obveznice Međunarodne banke za obnovu i razvoj i obveznice Erste banke a.d. Novi Sad.
(2)Investicione jedinice otvorenih investicionih fondova, akcije koje izdaju strana pravna lica, nepokretnosti i druge investicione instrumente.

Član 8.

Portfolio menadžer Društva predlaže promenu Investicione politike Fonda Investicionom komitetu koji utvrđuje njen konačan predlog. Skupština Društva, donosi odluku o promeni Investicione politike.

Član 9.

Obaveštenje o izmenama i dopunama Investicione politike, Društvo dostavlja članovima Fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene odnose. Izmenjenu Investicionu politiku Društvo objavljuje na svojoj internet stranici najkasnije 30 dana pre početka njene primene. O  promenama  Investicione  politike  Društvo  obaveštava  članove  Fonda objavljivanjem izmenjenog teksta skraćenog prospekta Fonda.

Član 10.

Imovina Fonda se ulaže u skladu sa navedenom strateškom alokacijom ulaganja.

Društvo može da donese odluku o taktičkoj alokaciji koja će u izvesnoj meri odstupiti od targetirane strateške strukture. Društvo na kvartalnom nivou vrši rebalansiranje vraćanjem na target iz taktičke alokacije.

U slučaju da dođe do prekoračenja limita strateške alokacije, Društvo će u najkraćem roku da uskladi strukturu imovine vraćanjem na target iz taktičke alokacije.

Član 11.

Društvo sprovodi umereno konzervativnu investicionu politiku koja prihvata nizak nivo tolerancije ka riziku. To znači da je najvažniji kriterijum prilikom donošenja odluka o ulaganju sigurnost određene investicije a zatim i potencijalni prinos. Iako se rizik ne može u potpunosti izbeći, moguće je svesti ga na najmanju moguću meru, kvalitetnim postupcima upravljanja rizikom.

Član 12.

Društvo u svom poslovanju sprovodi efikasno identifikovanje, merenje i kontrolu rizika kao i upravljanje istim, a naročito tržišnim rizikom, operativnim rizikom, rizikom likvidnosti, kreditnim rizikom i rizikom usklađenosti poslovanja s propisima.

Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda zbog promena na tržištu. Ovaj rizik obuhvata rizik kamatnih stopa, rizik promena u cenama hartija od vrednosti i nepokretnostima, kao i valutni rizik.
Rizik kamatnih stopa je rizik da će se vrednost imovine Fonda promeniti zbog promena u apsolutnom nivou kamatnih stopa i/ili razlika između dve kamatne stope;
Rizik promena u cenama hartija od vrednosti i nepokretnostima predstavlja negativne efekte prilikom pada cena nakon kupovine ili rasta cena nakon prodaje određenog instrumenta;
Valutni rizik je rizik gubitka vrednosti imovine Fonda koji nastaje usled promene vrednosti jedne valute u odnosu na drugu.

Kvantitativna kontrola tržišnog rizika se vrši svakodnevno izračunavanjem mere – vrednost pod rizikom (Value at Risk-VaR), kojom se utvrđuje maksimalno mogući iznos gubitka vrednosti imovine Fonda u određenom periodu (20 dana) i uz određeni interval poverenja (od 99%). Limit za ukupan rizik portfolija (Total VaR limit) je definisan na nivou od 5,0% imovine Fonda, što znači da postoji 1% verovatnoće da će gubitak imovine Fonda u kontinuiranom periodu od 20 dana biti preko 5,0% od imovine Fonda. Društvo prati i izloženost Fonda na nivou pojedinačne kontribucije svakog instrumenta.

Internom procedurom Društva detaljno je definisan proces upravljanja tržišnim rizicima.

Rizik promene cena hartija od vrednosti se odnosi na imovinu Fonda uloženu u akcije. Rizik promene kamatnih stopa se odnosi na imovinu Fonda uloženu u dužničke hartije od vrednosti (državne obveznice, trezorski zapisi i druge obveznice). Valutni rizik se odnosi na imovinu Fonda čija je vrednost denominovana u stranoj valuti.

Definisan limit za ukupan rizik portfolija se prilagođava taktičkoj alokaciji i važi za isti period za koji važi taktička alokacija.

Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj društva za upravljanje fondom, odnosno fonda, i to zbog propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja. Društvo svojim procedurama uređuje proces praćenja, merenja i kontrole operativnih rizika u svim segmentima poslovanja.

Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva da ispunjava svoje dospele obaveze. Shodno tome, da bi se ovaj rizik doveo do minimuma, Društvo kontroliše ovaj rizik kroz uređivanje obaveza Društva tako da stalno raspolaže dovoljnim iznosom likvidnih sredstava, radi obezbeđenja od rizika likvidnosti u svom poslovanju. Prilikom ulaganja imovine Fonda mora biti zadovljen kriterijum likvidnosti u smislu da se investicioni instrument može brzo i efikasno kupiti i prodati. Društvo svakodnevno prati likvidnost imovine Fonda, razvrstavajući imovinu i obaveze po “korpama” u skladu sa rokom dospeća, odnosno prema vremenu u kom je moguće određeni instrument prodati. Ulaganje u pojedine dužničke hartije od vrednosti mora da bude u skladu sa strukturom dospeća ostalih hartija u portfoliju, tako da postoji uravnotežena ročna struktura instrumenata koja odgovara potencijalnim obavezama Fonda.

Kreditni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Fondu, kao i usled gubitka vrednosti instrumenta u koji je uložena imovina Fonda uzrokovanog smanjenjem kreditnog rejtinga. Društvo redovno prati kreditni rejting dužnika i ulaže imovinu samo u one hartije od vrednosti koje ispunjavaju Zakonom i podzakonskim aktima propisane kriterijume za ulaganje u dužničke hartije od vrednosti:

*Ukoliko navedene hartije od vrednosti nemaju utvrđen rejting agencije za procenu boniteta, u njih se može uložiti do 5% imovine Fonda.

Pri proceni kreditne sposobnosti dužnika, Društvo analizira finansijsko stanje, poslovnu delatnost, kvalitet menadžmenta, sektorsko i makroekonomsko okruženje dužnika.

Rizik usklađenosti poslovanja sa propisima predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na položaj Društva zbog nepridržavanja propisa, a naročito propisa kojima je uređena visina kapitala Društva, odnosno sprečavanje pranja novca.

Član 13.

U cilju efikasnijeg praćenja i merenja rezultata Fonda, Društvo definiše referentni indeks (benčmark). Društvo ima za cilj da godišnje ostvari bolje rezultate, odnosno više stope prinosa u odnosu na definisan benčmark.

Član 14.

Referentni indeks je pokazatelj trenda kretanja vrednosti različitih vrsta investicionih instrumenata u koje Društvo ulaže imovinu Fonda. Uticaj vrednosti pojedinih investicionih instrumenata je određen njihovom učešću u referentnom portfoliju i to na sledeći način:

Komponente referentnog indeksa 

(1) revidira se na početku meseca, tako što se uzima poslednja postignuta stopa za naredni mesec. Ukoliko se u periodu od 6m nije održala aukcija 53-nedeljnih EUR zapisa, za izračunavanje navedene komponente benčmarka, koristiće se EUR dužnički instrumenti naredne ročnosti (18m, 24m itd.)

(2) revidira se na početku meseca, tako što se u obračunu koristi prosečna stopa (€STR, odnosno 3M BELIBOR) za prethodni mesec (zbir dnevnih vrednosti €STR, odnosno 3M BELIBOR-a iz prethodnog meseca podeljen sa brojem dana u prethodnom mesecu) i primenjuje se narednog meseca;

(3) revidira se na početku meseca, tako što se uzima poslednja postignuta stopa za naredni mesec. Ukoliko se u periodu od 6m nije održala aukcija 53-nedeljnih RSD zapisa, za izračunavanje navedene komponente benčmarka, koristiće se dinarski dužnički instrumenti naredne ročnosti (18m, 24m itd.)

Početna vrednost referentnog indeksa je 1000. Vrednost referentnog indeksa se izračunava dnevno, uvećanjem vrednosti indeksa na prethodni dan za ponderisani prosečni dnevni prinos njegovih pojedinačnih komponenti. Kao ponder se uzima učešće komponente u benčmarku. Početni datum računanja indeksa je 01.05.2014. godine.

Član 15.

Poređenje rezultata Fonda u odnosu na benčmark se vrši poređenjem prinosa, odnosno procentualne promene vrednosti investicione jedinice i benčmarka u posmatranom periodu.

Ulaganje imovine Fonda nema za cilj da replicira strukturu benčmarka. Ukoliko nastanu značajne promene uslova investiranja imovine Fonda i pojedine vrste investicionih instrumenata značajnije promene učešće u strukturi Fonda u odnosu na njihovu zastupljenost u strukturi benčmarka, Društvo će razmotriti potrebu revidiranja benčmarka kako bi odgovarao ciljanom portfoliju.

Član 16.

Izveštaj o rezultatima, rizičnosti i strukturi ulaganja imovine Fonda portfolio menadžer dnevno dostavlja direktoru Društva i članovima Investicionog komiteta, dok se na mesečnom nivou izveštaj dostavlja predsedniku Skupštine Društva, kao i članovima Skupštine Društva kao deo materijala na redovnim sednicama Skupštine Društva.

Član 17.

Svojim članovima, a u skladu sa Zakonom, Društvo jedanput godišnje, kao i na zahtev člana Fonda, dostavlja obaveštenje o stanju i prometu na individualnom računu člana, broju investicionih jedinica u vlasništvu člana, vrednosti investicione jedinice i naplaćenim naknadama za usluge. Uz ovo obaveštenje, jedanput godišnje, Društvo dostavlja svojim članovima i izveštaj koji sadrži detaljne informacije o rezultatima poslovanja Fonda za prethodnu godinu, strukturi portfolija, ostvarenim prinosima i druge značajne podatke za sagledavanje uspešnosti poslovanja Fonda.

Investiciona politika stupa na snagu danom usvajanja Skupštine Društva a primenjuje se od 01.05.2023. godine.