INVESTICIONA POLITIKA

Raiffeisen FUTURE a.d. Beograd
društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom
za dobrovoljni penzijski fond Raiffeisen FUTURE
(prečišćen tekst)

  • I PROFIL FONDA, CILJ I NAČELA INVESTIRANJA

    Član 1.

    Osnovna svrha investiranja imovine Raiffeisen FUTURE dobrovoljnog penzijskog fonda (u daljem tekstu: Fond) je postizanje optimalnog odnosa između ostvarenog prinosa i nivoa preuzetog rizika ulaganja sa ciljem uvećanja njene vrednosti a time i uvećanja iznosa budućih privatnih penzija članova Fonda. Investiciona politika definiše proces upravljanja imovinom, ciljeve, okvir i ograničenja, kao i vrste i nivoe rizika investiranja imovine Fonda. Investiranje u skladu sa Investicionom politikom, garantuje članovima Fonda da se njihovim sredstvima upravlja na odgovoran i profesionalan način u skladu sa jasno definisanim investicionim ciljem i nivoom rizičnosti ulaganja.

    Član 2.

    Fond je namenjen svim licima koja žele da dugoročnom štednjom (preko 5 godina) ostvare stabilnu stopu prinosa uz prihvatanje nižeg stepena rizika ulaganja i obezbede uvećanje prihoda u trećem dobu. U skladu sa navedenim, imovina Fonda se pretežno ulaže u kvalitetne dugoročne dužničke instrumente ulaganja, sa stabilnim prinosom i manjim nivoom rizičnosti.

    Član 3.

    Cilj investiranja je da se ostvari dugoročno stabilna stopa prinosa koja je viša u odnosu na prinos repernog indeksa (benčmarka definisanog u članu 13). Poređenje rezultata Fonda sa rezultatima benčmarka se vrši na godišnjem nivou i cilj investiranja je da se za svaku godinu ostvare više stope prinosa u odnosu na benčmark.

    Član 4.

    U skladu sa definisanim ciljem Društvo ulaže imovinu Fonda poštujući sledeća načela investiranja:
    Sigurnost – Imovina Fonda se ulaže u hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom.
    Diversifikacija odnosno raspodela rizika ulaganja – Imovina se ulaže u hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati.
    Likvidnost – Imovina Fonda se ulaže u hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati.

  • II ODGOVORNOST I NAČIN DONOŠENJA INVESTICIONIH ODLUKA

    Član 5.

    Odluke u koji investicioni instrument će se uložiti imovina Fonda se donose u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, podzakonskim aktima, Prospektom i Investicionom politikom Fonda. U cilju unapređenja procesa upravljanja imovinom Fonda Društvo organizuje Investicioni komitet, čija je primarna uloga nadzor sprovođenja Investicione politike Fonda.

    Na osnovu predloga portfolio menadžera, Investicioni komitet utvrđuje konačan predlog Investicione politike, koji usvaja Skupština Društva. Investicioni komitet nadzire aktivnosti upravljanja imovinom Fonda od strane portfolio menadžera i sprovođenje Investicione politike. Rad Investicionog komiteta je regulisan internom procedurom Društva.

    Portfolio menadžer operativno sprovodi Investicionu politiku, odnosno donosi odluke o ulaganju imovine Fonda u određene investicione instrumente. Odluke o ulaganju se donose na osnovu prethodno srpovedene makro, sektorske i kompanijske analize, uz prognozu budućih kretanja makroekonomskih parametara i očekivanih prinosa posmatranog izdavaoca hartija od vrednosti. Odluke o ulaganju u nepokretnosti donose se na osnovu analize celokupnog stanja na tržištu nepokretnosti i predviđanju daljeg, dugoročnog kretanja i tendencija na tom tržištu. Odluke o ulaganju u depozite banaka donose se u cilju diversifikacije kreditnog rizika, privremene alokacije gotovinskih sredstava do ulaganja u hartije od vrednosti ili nekretnine, ili u cilju zaštite od privremenih poremećaja i nestabilnosti na tržištu hartija od vrednosti i nekretnina.

    Društvo najmanje jednom u tri godine vrši reviziju Investicione politike kao i redovno, prilikom svake značajne promene uslova investiranja.

  • III STRATEŠKA ALOKACIJA ULAGANJA IMOVINE FONDA

    Član 6. 

    Investicioni profil Fonda odgovara umereno konzervativnoj politici investiranja. Uzimajući u obzir da je cilj investiranja postizanje dugoročno stabilne stope prinosa koja odgovara manjem stepenu tolerancije ka riziku, imovina Fonda se ulaže pretežno u državne dužničke hartije od vrednosti. Zbog nerazvijenosti domaćeg tržišta kapitala (nerazvijen segment tržišta korporativnih, hipotekarnih i municipalnih obveznica, mali broj kvalitetnih akcija na listingu Berze, izrazita nelikvidnost tržišta kapitala) nije moguće postići kvalitetnu disperziju rizika ulaganjem imovine Fonda u veliki broj različitih vrsta domaćih hartija od vrednosti. Umanjenje rizika se postiže tako što se imovina Fonda ulaže pretežno u nisko rizične dužničke državne hartije od vrednosti kao što su državne obveznice i zapisi različite ročnosti.. Učešće rizičnije komponente u imovini Fonda, koju čine akcije domaćih kompanija, je značajno manje od zakonskog ograničenja i zavisi od dinamike daljeg razvoja domaćeg tržišta kapitala. Društvo ulaže imovinu Fonda na način da struktura portfolija bude usklađena sa definisanim targetima strateške alokacije.

    Član 7.

    Strateška alokacija ulaganja je definisana na sledeći način:

     VRSTA INVESTICIONOG INSTRUMENTA Min Target Max
    Dužničke hartije od vrednosti (1) koje izdaju NBS, Republika Srbija kao i autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji i druga pravna lica uz garanciju Republike Srbije; dužničke hartije od vrednosti koje u inostranstvu izdaju međunarodne finansijske institucije; dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države ili strana pravna lica sa minimalnim kreditnim rejtingom “A”, koji su agencije za procenu boniteta Standard&Poor’s i Fitch-IBCA utvrdile , odnosno “A2”, koji je utvrdila agencija za procenu boniteta Moody’s; dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u republici Srbiji; dužničke hartije od vrednosti koje izdaju ili za koje garantuju banke sa sedištem u Republici Srbiji; dužničke hartije od vrednosti koje u Republici Srbiji izdaju međunarodne finansijske institucije čiji je Republika Srbija član ; druge dužničke hartije od vrednosti u skladu sa zakonskom regulativom (municipalne, hipotekarne obveznice itd); 55% 76% 95%
    Akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici Srbiji 0% 1% 10%
    Novčani depoziti* u bankama sa sedištem u Republici osim u kastodi banci fonda i banci koja je osnivač Društva za upravljanje fondom i novčana sredstva na računima Fonda kod kastodi banke
    *Maksimalno 35% imovine fonda može biti oročeno kod banaka i ne više od 5% kod jedne ili više povezanih banaka.
    5% 20% 45%
    Ostalo u skladu sa zakonom(2) 0% 3% 15%

     

    (1)U okviru navedenih dužničkih hartija od vrednosti imovina Fonda je u momentu donošenja Investicione politike uložena u državne obveznice Republike Srbije, obveznice Međunarodne banke za obnovu i razvoj i obveznice Erste banke a.d. Novi Sad.
    (2)Investicione jedinice otvorenih investicionih fondova, akcije koje izdaju strana pravna lica i nepokretnosti.

  • IV PROMENE I REBALANSING

    Član 8.

    Portfolio menadžer Društva predlaže promenu Investicione politike Fonda Investicionom komitetu koji utvrđuje njen konačan predlog. Skupština Društva, donosi odluku o promeni Investicione politike.

    Član 9.

    Obaveštenje o izmenama i dopunama Investicione politike, Društvo dostavlja članovima Fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene odnose. Izmenjenu Investicionu politiku Društvo objavljuje na svojoj internet stranici najkasnije 30 dana pre početka njene primene. O promenama Investicione politike Društvo obaveštava članove Fonda objavljivanjem izmenjenog teksta skraćenog prospekta Fonda.

    Član 10.

    Imovina Fonda se ulaže u skladu sa navedenom strateškom alokacijom ulaganja. Društvo može da donese odluku o taktičkoj alokaciji koja će u izvesnoj meri odstupiti od targetirane strateške strukture. Društvo na kvartalnom nivou vrši rebalansiranje vraćanjem na target iz taktičke alokacije. U slučaju da dođe do prekoračenja limita strateške alokacije, Društvo će u najkraćem roku da uskladi strukturu imovine vraćanjem na target iz taktičke alokacije.

  • V UPRAVLJANJE RIZICIMA U POSLOVANJU DRUŠTVA I FONDA

    Član 11.

    Društvo sprovodi umereno konzervativnu investicionu politiku koja prihvata nizak nivo tolerancije ka riziku. To znači da je najvažniji kriterijum prilikom donošenja odluka o ulaganju sigurnost određene investicije a zatim i potencijalni prinos. Iako se rizik ne može u potpunosti izbeći, moguće je svesti ga na najmanju moguću meru, kvalitetnim postupcima upravljanja rizikom.

    Član 12.

    Društvo u svom poslovanju sprovodi efikasno identifikovanje, merenje i kontrolu rizika kao i upravljanje istim, a naročito tržišnim rizikom, operativnim rizikom, rizikom likvidnosti, kreditnim rizikom i rizikom usklađenosti poslovanja s propisima.

    Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda zbog promena na tržištu. Ovaj rizik obuhvata rizik kamatnih stopa, rizik promena u cenama hartija od vrednosti i nepokretnostima, kao i valutni rizik.
    Rizik kamatnih stopa je rizik da će se vrednost imovine Fonda promeniti zbog promena u apsolutnom nivou kamatnih stopa i/ili razlika između dve kamatne stope;
    Rizik promena u cenama hartija od vrednosti i nepokretnostima predstavlja negativne efekte prilikom pada cena nakon kupovine ili rasta cena nakon prodaje određenog instrumenta;
    Valutni rizik je rizik gubitka vrednosti imovine Fonda koji nastaje usled promene vrednosti jedne valute u odnosu na drugu. Prilikom donošenja odluke o ulaganju u određenu vrstu instrumenta, analizira se potencijalni uticaj tog instrumenta na nivo rizika za tu vrstu instrumenta kao i za portfolio u celini. U slučaju da se ne povećava rizik iznad zadate granice, donosi se odluka o ulaganju.
    Kvantitativna kontrola rizika se vrši svakodnevno izračunavanjem mere rizika – Value at Risk (VaR), kojom se definiše maksimalni gubitak vrednosti imovine fonda u određenom vremenskom periodu, tako da postoji mala verovatnoća da će taj gubitak biti veći od izračunate vrednosti VaR-a. Nivo rizičnosti ulaganja je kvantitativno određen za svaku vrstu tržišnog rizika pojedinačno kao i za ukupan portfolio. Kvantitativna ograničenja rizika ulaganja odobrava Skupština Društva. Kontrola rizičnosti se sastoji u proveri da li su svakodnevno izračunate vrednosti VaR-a u okviru kvantitativno definisanih limita. Takođe, definisana je i vrednost rizika (VaR-a) na kom se signalizira/upozorava da je preuzeti rizik blizu maksimalno prihvatljivog.

     

    Definisani limiti maksimalnog mogućeg gubika vrednosti imovine Fonda (sa verovatnoćom 99%) u narednih 10 dana

    Vrste rizika Nivo upozorenja Max
    Rizik promena u cenama hartija od vrednosti 0.25% 0.30%
    Rizik promeen kamatnih stopa 3.15% 4.00%
    Valutni rizik 2.10% 2.70%

    Limit za ukupan rizik portfolija je definisan na nivou od 5% u odnosu na imovinu Fonda, dok je nivo upozorenja definisan na 3.5%.
    Rizik promene cena hartija od vrednosti se odnosi na imovinu Fonda uloženu u akcije. Rizik promene kamatnih stopa se odnosi na imovinu Fonda uloženu u dužničke hartije od vrednosti (obveznice stare devizne štednje, zapise Trezora, druge državne obveznice). Valutni rizik se odnosi na imovinu Fonda čija je vrednosti denominirana u stranoj valuti.
    Definisani limiti se prilagođavaju taktičkoj alokaciji i važe za isti period za koji važi taktička alokacija.

    Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj društva za upravljanje fondom, odnosno fonda, i to zbog propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja. Društvo svojim procedurama uređuje proces praćenja, merenja i kontrole operativnih rizika u svim segmentima poslovanja.

    Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva da ispunjava svoje dospele obaveze. Shodno tome, da bi se ovaj rizik doveo do minimuma, Društvo kontroliše ovaj rizik kroz uređivanje obaveza Društva tako da stalno raspolaže dovoljnim iznosom likvidnih sredstava, radi obezbeđenja od rizika likvidnosti u svom poslovanju. Prilikom ulaganja imovine Fonda mora biti zadovljen kriterijum likvidnosti u smislu da se investicioni instrument može brzo i efikasno kupiti i prodati. Društvo svakodnevno prati likvidnost imovine Fonda, razvrstavajući imovinu i obaveze po “korpama” u skladu sa rokom dospeća, odnosno prema vremenu u kom je moguće određeni instrument prodati. Ulaganje u pojedine dužničke hartije od vrednosti mora da bude u skladu sa strukturom dospeća ostalih hartija u portfoliju, tako da postoji uravnotežena ročna struktura instrumenata koja odgovara potencijalnim obavezama Fonda.

    Kreditni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Fondu, kao i usled gubitka vrednosti instrumenta u koji je uložena imovina Fonda uzrokovanog smanjenjem kreditnog rejtinga. Društvo redovno prati kreditni rejting dužnika i ulaže imovinu samo u one hartije od vrednosti koje ispunjavaju Zakonom i podzakonskim aktima propisane kriterijume za ulaganje u dužničke hartije od vrednosti:

    Standard&Poor’s

    Fitch-IBCA

    Moody’s

    Dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države ili strana pravna lica i dužničke hartije od vrednosti kojeizdaju međunarodne finansijske institucije u inostranstvu

    A

    A

    A2

    Dužničke hartije od vrednosti koje izdaju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji bez garancije Republike Srbije i pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji nivo kreditnog rejtinga Republike Srbije nivo kreditnog rejtinga Republike Srbije* nivo kreditnog rejtinga Republike Srbije*

    *Ukoliko navedene hartije od vrednosti nemaju utvrđen rejting agencije za procenu boniteta, u njih se može uložiti do 5% imovine Fonda.

    Pri proceni kreditne sposobnosti dužnika, Društvo analizira finansijsko stanje, poslovnu delatnost, kvalitet menadžmenta, sektorsko i makroekonomsko okruženje dužnika.

    Rizik usklađenosti poslovanja sa propisima predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na položaj Društva zbog nepridržavanja propisa, a naročito propisa kojima je uređena visina kapitala Društva, odnosno sprečavanje pranja novca.

  • VI BENČMARK I MERENJE PERFORMANSI

    Član 13.

    U cilju efikasnijeg praćenja i merenja rezultata Fonda, Društvo definiše referentni indeks (benčmark). Društvo ima za cilj da godišnje ostvari bolje rezultate, odnosno više stope prinosa u odnosu na definisan benčmark.

    Član 14.

    Referentni indeks je pokazatelj trenda kretanja vrednosti različitih vrsta investicionih instrumenata u koje Društvo ulaže imovinu Fonda. Uticaj vrednosti pojedinih investicionih instrumenata je određen njihovom učešću u referentnom portfoliju i to na sledeći način:

    Komponente referentnog indeksa 

    Vrsta investicionog instrumenta

    Referentna vrednost

    Učešće u referentnom indeksu

    Akcije domaćih pravnih lica

    BELEX15 indeks

    1%

    Dužničke hartije od vrednosti izražene u stranoj valuti (obveznice stare devizne štednje-EUR, ostale devizne obveznice)

    Dnevna efektivna kamatna stopa na 53-nedeljne EUR zapise RS(1)

    7%

    Devizni depoziti kod banaka i devizna novčana sredstva na računu Fonda

    Prosečna stopa
    EONIA + 1.0%(2)

    2%

    Dužničke hartije od vrednosti u dinarima (zapisi Trezora, dinarske obveznice, ostale dinarske obveznice )

    Dnevna efektivna kamatna stopa na 53-nedeljne RSD zapise RS (3)

    77%

    Dinarska novčana sredstva na računu kod kastodi banke i dinarski depoziti kod banaka

    3M BELIBOR2

    13%

    (1) revidira se na početku meseca, tako što se uzima poslednja postignuta stopa za naredni mesec. Ukoliko se u periodu od 6m nije održala aukcija 53-nedeljnih EUR zapisa, za izračunavanje navedene komponente benčmarka, koristiće se EUR dužnički instrumenti naredne ročnosti (18m, 24m itd.)

    (2) revidira se na početku meseca, tako što se u obračunu koristi prosečna stopa (EONIA, odnosno 3M BELIBOR) za prethodni mesec (zbir dnevnih vrednosti EONIA, odnosno 3M BELIBOR-a iz prethodnog meseca podeljen sa brojem dana u prethodnom mesecu) i primenjuje se narednog meseca;

    (3) revidira se na početku meseca, tako što se uzima poslednja postignuta stopa za naredni mesec. Ukoliko se u periodu od 6m nije održala aukcija 53-nedeljnih RSD zapisa, za izračunavanje navedene komponente benčmarka, koristiće se dinarski dužnički instrumenti naredne ročnosti (18m, 24m itd.)

    Početna vrednost referentnog indeksa je 1000. Vrednost referentnog indeksa se izračunava dnevno, uvećanjem vrednosti indeksa na prethodni dan za ponderisani prosečni dnevni prinos njegovih pojedinačnih komponenti. Kao ponder se uzima učešće komponente u benčmarku. Početni datum računanja indeksa je 01.05.2014. godine.

    Član 15.

    Poređenje rezultata Fonda u odnosu na benčmark se vrši poređenjem prinosa, odnosno procentualne promene vrednosti investicione jedinice i benčmarka u posmatranom periodu.

    Ulaganje imovine Fonda nema za cilj da replicira strukturu benčmarka. Ukoliko nastanu značajne promene uslova investiranja imovine Fonda i pojedine vrste investicionih instrumenata značajnije promene učešće u strukturi Fonda u odnosu na njihovu zastupljenost u strukturi benčmarka, Društvo će razmotriti potrebu revidiranja benčmarka kako bi odgovarao ciljanom portfoliju.

  • VII IZVEŠTAVANJE

    Član 16.

    Izveštaj o rezultatima, rizičnosti i strukturi ulaganja imovine Fonda portfolio menadžer dostavlja direktoru Društva i članovima Investicionog komiteta, dok se na mesečnom nivou izveštaj dostavlja i članovima Skupštine Društva.

    Član 17.

    Svojim članovima, a u skladu sa Zakonom, Društvo jedanput godišnje, kao i na zahtev člana Fonda, dostavlja obaveštenje o stanju i prometu na individualnom računu člana, broju investicionih jedinica u vlasništvu člana, vrednosti investicione jedinice i naplaćenim naknadama za usluge. Uz ovo obaveštenje, jedanput godišnje, Društvo dostavlja svojim članovima i izveštaj koji sadrži detaljne informacije o rezultatima poslovanja Fonda za prethodnu godinu, strukturi portfolija, ostvarenim prinosima i druge značajne podatke za sagledavanje uspešnosti poslovanja Fonda.

     

     

    Investiciona politika stupa na snagu danom usvajanja Skupštine Društva a primenjuje se od 01.06.2019.godine..

    Petar Jovanović,
    predsednik Skupštine
    sr