Investiciona politika
I Profil fonda, cilj i načela investiranja
Član 1.
Osnovna svrha investiranja imovine Raiffeisen Euro Future dobrovoljnog penzijskog fonda (u daljem tekstu: Fond) je postizanje optimalnog odnosa između ostvarenog prinosa i nivoa preuzetog rizika ulaganja sa ciljem uvećanja njene vrednosti a time i uvećanja iznosa budućih privatnih penzija članova Fonda. Investiciona politika definiše proces upravljanja imovinom, ciljeve, okvir i ograničenja, kao i vrste rizika investiranja imovine Fonda. Investiranje u skladu sa Investicionom politikom, garantuje članovima Fonda da se njihovim sredstvima upravlja na odgovoran i profesionalan način u skladu sa jasno definisanim investicionim ciljem i nivoom rizičnosti ulaganja.
Član 2.
Fond je namenjen svim licima koja prvenstveno žele da njihova dugoročna štednja bude dominantno denominovana, odnosno indeksirana u evrima. U skladu sa strateškom alokacijom ulaganja, 99% imovine Fonda se ulaže u evro denominovane investicione instrumente. U cilju održavanja tekuće likvidnosti Fonda, do 1% imovine Fonda čine novčani dinarski depoziti. Izuzetno, usled većih iznosa uplata/isplata članova, koje se vrše u dinarima, moguće je odstupanje od ciljanog učešća dinarskih depozita od nekoliko procenata. Raiffeisen Future a.d. Beograd društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (u daljem tekstu: Društvo) će tolerisati odstupanje do 5% imovine Fonda u slučaju većih iznosa uplata/isplata i u najkraćem mogućem roku izvršiti usklađivanje portfolija, konverzijom dinarskih uplata članova u evro valutu radi kupovine evro denominovanih hartija od vrednosti, odnosno isplatom konvertovanih dinarskih sredstava članovima Fonda.
U skladu sa dugoročnim investicionim horizontom ulaganja (preko 5 godina), imovina Fonda se pretežno ulaže u dugoročne evro denominovane dužničke hartije od vrednosti.
Član 3.
Cilj investiranja je očuvanje vrednosti imovine Fonda izražene u EUR i ostvarivanje dugoročno stabilne stope prinosa izražene u EUR koja je, za svaku godinu poslovanja, viša u odnosu na prinos repernog indeksa (benčmarka definisanog u članu 14). Izuzetno, u prvoj godini poslovanja, rezultati Fonda se neće pratiti u odnosu na benčmark.
Član 4.
U skladu sa definisanim ciljem Društvo ulaže imovinu Fonda poštujući sledeća načela investiranja:
II Odgovornost i način donošenja investicionih odluka
Član 5.
Odluke u koji investicioni instrument će se uložiti imovina Fonda se donose u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, podzakonskim aktima, Prospektom i Investicionom politikom Fonda.
U cilju unapređenja procesa upravljanja imovinom Fonda Društvo organizuje Investicioni komitet, čija je primarna uloga nadzor sprovođenja Investicione politike Fonda.
Na osnovu predloga portfolio menadžera, Investicioni komitet utvrđuje konačan predlog Investicione politike, koji usvaja Skupština Društva. Investicioni komitet nadzire aktivnosti upravljanja imovinom Fonda od strane portfolio menadžera i sprovođenje Investicione politike. Rad Investicionog komiteta je regulisan internom procedurom Društva. Portfolio menadžer operativno sprovodi Investicionu politiku, odnosno donosi odluke o ulaganju imovine Fonda u određene investicione instrumente. Odluke o ulaganju se donose na osnovu prethodno srpovedene makro, sektorske i kompanijske analize, uz prognozu budućih kretanja makroekonomskih parametara i očekivanih prinosa posmatranog izdavaoca hartija od vrednosti.
Odluke o ulaganju u depozite banaka donose se u cilju diversifikacije kreditnog rizika, privremene alokacije gotovinskih sredstava do ulaganja u hartije od vrednosti, ili u cilju zaštite od privremenih poremećaja i nestabilnosti na tržištu hartija od vrednosti.
Društvo najmanje jednom u tri godine vrši reviziju Investicione politike kao iredovno, prilikom svake značajne promene uslova investiranja.
III Strateška alokacija ulaganja imovine fonda
Član 6.
Investicioni profil Fonda odgovara umereno konzervativnoj politici investiranja. Uzimajući u obzir da je cilj investiranja postizanje dugoročno stabilne stope prinosa izražene u EUR, imovina Fonda se pretežno ulaže u državne evro denominovane hartije od vrednosti različite ročnosti koje imaju relativno stabilan prinos i niži stepen rizičnosti. Društvo ulaže imovinu Fonda na način da struktura portfolija bude usklađena sa definisanim targetima strateške alokacije.
Član 7.
Strateška alokacija ulaganja je definisana na sledeći način:
| VRSTA INVESTICIONOG INSTRUMENTA | Min | Target | Max |
|---|---|---|---|
| Evro indeksirane dužničke hartije od vrednosti (1) : dužničke hartije od vrednosti koje izdaju NBS, Republika Srbija kao i autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji i druga pravna lica uz garanciju Republike Srbije; dužničke hartije od vrednosti koje u inostranstvu izdaju međunarodne finansijske institucije; dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države ili strana pravna lica sa minimalnim kreditnim rejtingom "A", koji su agencije za procenu boniteta Standard&Poor's i Fitch-IBCA utvrdile , odnosno "A2", koji je utvrdila agencija za procenu boniteta Moody's; dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u republici Srbiji; dužničke hartije od vrednosti koje izdaju ili za koje garantuju banke sa sedištem u Republici Srbiji; dužničke hartije od vrednosti koje u Republici Srbiji izdaju međunarodne finansijske institucije čiji je Republika Srbija član ; druge dužničke hartije od vrednosti u skladu sa zakonskom regulativom (municipalne, hipotekarne obveznice itd); | 55% | 70% | 95% |
| Novčani depoziti izraženi u EUR* u bankama sa sedištem u Republici osim u kastodi banci fonda i banci koja je osnivač Društva za upravljanje fondom i novčana sredstva Fonda kod kastodi banke(2) *Maksimalno 35% imovine fonda može biti oročeno kod banaka i ne više od 5% kod jedne ili više povezanih banaka | 5% | 27% | 45% |
| Ostalo u skladu sa zakonom (3) | 0% | 3% | 15% |
| (1) U okviru navedenih dužničkih hartija od vrednosti imovina Fonda je u momentu donošenja Investicione politike uložena u državne obveznice Republike Srbije. (2) Novčana sredstva Fonda izražena u EUR namenjena kupovini evro denominovanih investicionih instrumenata i novčana sredstva Fonda izražena u RSD namenjena održavanju tekuće likvidnosti. (3) Investicione jedinice otvorenih investicionih fondova koje su izražene u EUR, akcije koje izdaju strana pravna lica i čija je vrednost izražena u EUR, akcije koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji i za koje je organizovana javna ponuda sa cenom koja je izražena u EUR ili indeksirana u EUR. |
|||
IV Promene i rebalansing
Član 8.
Portfolio menadžer Društva predlaže promenu Investicione politike Fonda Investicionom komitetu koji utvrdjuje njen konačan predlog. Skupština Društva, donosi odluku o promeni Investicione politike.
Član 9.
Obaveštenje o izmenama i dopunama Investicione politike, Društvo dostavlja članovima Fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene odnose. Izmenjenu Investicionu politiku Društvo objavljuje na svojoj internet stranici najkasnije 30 dana pre početka njene primene. O promenama Investicione politike Društvo obaveštava članove Fonda objavljivanjem izmenjenog teksta skraćenog prospekta Fonda.
Član 10.
Imovina Fonda se ulaže u skladu sa navedenom strateškom alokacijom ulaganja. Društvo može da donese odluku o taktičkoj alokaciji koja će u izvesnoj meri odstupiti od targetirane strateške strukture. Društvo na kvartalnom nivou vrši rebalansiranje vraćanjem na target iz taktičke alokacije. U slučaju da dođe do prekoračenja limita strateške alokacije, Društvo će u najkraćem roku da uskladi strukturu imovine vraćanjem na target iz taktičke alokacije.
V Upravljanje rizicima u poslovanju društva i fonda
Član 11.
Društvo sprovodi umereno konzervativnu investicionu politiku koja prihvata nizak nivo tolerancije ka riziku. To znači da je najvažniji kriterijum prilikom donošenja odluka o ulaganju sigurnost određene investicije a zatim i potencijalni
prinos. Iako se rizik ne može u potpunosti izbeći, moguće je svesti ga na najmanju moguću meru, kvalitetnim postupcima upravljanja rizikom
Član 12.
Društvo u svom poslovanju sprovodi efikasno identifikovanje, merenje i kontrolu rizika kao i upravljanje istim, a naročito tržišnim rizikom, operativnim rizikom, rizikom likvidnosti, kreditnim rizikom i rizikom usklađenosti poslovanja s propisima.
Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda zbog promena na tržištu. Ovaj rizik obuhvata rizik kamatnih stopa, rizik promena u cenama hartija od vrednosti, kao i valutni rizik. Rizik kamatnih stopa je rizik da će se vrednost imovine Fonda promeniti zbog promena u apsolutnom nivou kamatnih stopa i/ili razlika između dve kamatne stope;
Rizik promena u cenama hartija od vrednosti predstavlja negativne efekte prilikom pada cena nakon kupovine ili rasta cena nakon prodaje određenog instrumenta; Valutni rizik je rizik gubitka vrednosti imovine Fonda koji nastaje usled promene vrednosti jedne valute u odnosu na drugu.
Kvantitativna kontrola tržišnog rizika se vrši svakodnevno izračunavanjem mere – vrednost pod rizikom (Value at Risk-VaR), kojom se utvrđuje maksimalno mogući iznos gubitka vrednosti imovine Fonda u određenom periodu (20 dana) i uz određeni interval poverenja (od 99%). Limit za ukupan rizik portfolija (Total VaR limit) je definisan na nivou od 5,5% imovine Fonda, što znači da postoji 1% verovatnoće da će gubitak imovine Fonda u kontinuiranom periodu od 20 dana biti preko 5,5% od imovine Fonda. Društvo prati i izloženost Fonda na nivou pojedinačne kontribucije svakog instrumenta. Internom procedurom Društva detaljno je definisan proces upravljanja tržišnim rizicima.
Rizik promene cena hartija od vrednosti se odnosi na imovinu Fonda uloženu u akcije. Rizik promene kamatnih stopa se odnosi na imovinu Fonda uloženu u dužničke hartije od vrednosti (državne obveznice,trezorski zapisi i druge obveznice). Valutni rizik se odnosi na imovinu Fonda čija je vrednost denominovana, odnosno indeksirana u EUR valuti. Definisani limit za ukupan rizik portfolija se prilagođava taktičkoj alokaciji i važi za isti period za koji važi taktička alokacija.
Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva, odnosno Fonda, i to zbog propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja. Društvo svojim procedurama uređuje proces praćenja, merenja i kontrole operativnih rizika u svim segmentima poslovanja.
Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva da ispunjava svoje dospele obaveze. Shodno tome, da bi se ovaj rizik doveo do minimuma, Društvo kontroliše ovaj rizik kroz uređivanje obaveza Društva tako da stalno raspolaže dovoljnim iznosom likvidnih sredstava, radi obezbeđenja od rizika likvidnosti u svom poslovanju. Prilikom ulaganja imovine Fonda mora biti zadovljen kriterijum likvidnosti u smislu da se investicioni instrument može brzo i efikasno kupiti i prodati. Društvo svakodnevno prati likvidnost imovine Fonda, razvrstavajući imovinu i obaveze po “korpama” u skladu sa rokom dospeća, odnosno prema vremenu u kom je moguće određeni instrument prodati. Ulaganje u pojedine dužničke hartije od vrednosti mora da bude u skladu sa strukturom dospeća ostalih hartija u portfoliju, tako da postoji uravnotežena ročna struktura instrumenata koja odgovara potencijalnim obavezama Fonda.
Kreditni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Fondu, kao i usled gubitka vrednosti instrumenta u koji je uložena imovina Fonda uzrokovanog smanjenjem kreditnog rejtinga. Društvo redovno prati kreditni rejting dužnika i ulaže imovinu samo u one hartije od vrednosti koje ispunjavaju Zakonom i podzakonskim aktima propisane kriterijume za ulaganje u dužničke hartije od vrednosti:
| Vrsta investicionog instrumenta | Minimalni kreditni rejting | ||
|---|---|---|---|
| Standard&Poor's | Fitch-IBCA | Moody's | |
| Dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države ili strana pravna lica i dužničke hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije u inostranstvu | A | A | A2 |
| Dužničke hartije od vrednosti koje izdaju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji bez garancije Republike Srbije i pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji | nivo kreditnog rejtinga Republike Srbije* | nivo kreditnog rejtinga Republike Srbije* | nivo kreditnog rejtinga Republike Srbije* |
| *Ukoliko navedene hartije od vrednosti nemaju utvrđen rejting agencije za procenu boniteta, u njih se može uložiti do 5% imovine Fonda. |
|||
Pri proceni kreditne sposobnosti dužnika, Društvo analizira finansijsko stanje, poslovnu delatnost, kvalitet menadžmenta, sektorsko i makroekonomsko okruženje dužnika.
Rizik usklađenosti poslovanja sa propisima predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na položaj Društva zbog nepridržavanja propisa, a naročito propisa kojima je uređena visina kapitala Društva, odnosno sprečavanje pranja novca.
VI Benčmark i merenje performansi
Član 13.
U cilju efikasnijeg praćenja i merenja rezultata Fonda, Društvo definiše referentni indeks (benčmark). Društvo ima za cilj da godišnje ostvari bolje rezultate, odnosno više stope prinosa u odnosu na definisan benčmark, počev od druge godine poslovanja.
Član 14.
Referentni indeks je pokazatelj trenda kretanja vrednosti različitih vrsta investicionih instrumenata u koje Društvo ulaže imovinu Fonda. Uticaj vrednosti pojedinih investicionih instrumenata je određen njihovim učešćem u referentnom portfoliju i to na sledeći način:
Komponente referentnog indeksa
| Vrsta investicionog instrumenta | Referentna vrednost | Učešće u referentnom indeksu |
|---|---|---|
| Evro denominovane dužničke hartije od vrednosti (obveznice RS, ostale obveznice) | Dnevna efektivna kamatna stopa na 53-nedeljne EUR zapise RS(1) | 36% |
| Dnevna efektivna kamatna stopa na 3-godišnje EUR obveznice RS(1) | 50% | |
| Devizni depoziti kod banaka i devizna novčana sredstva na računu kod kastodi banke | Prosečna stopa EONIA %(2) | 13% |
| Dinarska novčana sredstva na računu kod kastodi banke | 3M BELIBOR(2) | 1% |
| (1) revidira se na početku meseca, tako što se uzima poslednja postignuta stopa za naredni mesec. Ukoliko se u periodu od 6m nije održala aukcija 53-nedeljnih EUR zapisa, odnosno 3-godišnjih obveznica za izračunavanje navedene komponente benčmarka, koristiće se EUR dužnički instrumenti naredne ročnosti (2g, 3g itd.); (2) revidira se na početku meseca, tako što se u obračunu koristi prosečna stopa (€STR, odnosno 3M BELIBOR) za prethodni mesec (zbir dnevnih vrednosti €STR, odnosno 3M BELIBOR-a iz prethodnog meseca podeljen sa brojem dana u prethodnom mesecu) i primenjuje se narednog meseca; |
||
Početna vrednost referentnog indeksa je 1000. Vrednost referentnog indeksa se izračunava dnevno, uvećanjem vrednosti indeksa na prethodni dan za ponderisani prosečni dnevni prinos njegovih pojedinačnih komponenti. Kao ponder se uzima učešće komponente u benčmarku. Početni datum računanja indeksa je početak druge godine poslovanja Fonda, 24.07.2016. godine.
Član 15.
Poređenje rezultata Fonda u odnosu na benčmark se vrši poređenjem prinosa, odnosno procentualne promene vrednosti investicione jedinice i benčmarka u posmatranom periodu.
Ulaganje imovine Fonda nema za cilj da replicira strukturu benčmarka. Ukoliko nastanu značajne promene uslova investiranja imovine Fonda i pojedine vrste investicionih instrumenata značajnije promene učešće u strukturi Fonda u odnosu na njihovu zastupljenost u strukturi benčmarka, Društvo će razmotriti potrebu revidiranja benčmarka kako bi odgovarao ciljanom portfoliju.
VII Izveštavanje
Član 16.
Izveštaj o rezultatima, rizičnosti i strukturi ulaganja imovine Fonda, portfolio menadžer dnevno dostavlja direktoru Društva i članovima Investicionog komiteta, dok se na mesečnom nivou izveštaj dostavlja i članovima Skupštine Društva.
Član 17.
Svojim članovima, a u skladu sa Zakonom, Društvo jedanput godišnje, kao i na zahtev člana Fonda, dostavlja obaveštenje o stanju i prometu na individualnom računu člana, broju investicionih jedinica u vlasništvu člana, vrednosti investicione jedinice i naplaćenim naknadama za usluge. Uz ovo obaveštenje, jedanput godišnje, Društvo dostavlja svojim članovima i izveštaj koji sadrži detaljne informacije o rezultatima poslovanja Fonda za prethodnu godinu, strukturi portfolija, ostvarenim prinosima i druge značajne podatke za sagledavanje uspešnosti poslovanja Fonda.
Investiciona politika stupa na snagu danom usvajanja Skupštine Društva a primenjuje se od 10.05.2022. godine.
Petar Jovanović,
predsednik Skupštine
sr